Fosetova je kao dvadesetogodišnjakinja odigrala ključnu ulogu u pronalaženju bojnog broda „Bizmark“, maja 1941. godine, ponosa nemačke mornarice koji je pravio velike probleme Velikoj Britaniji.
Nekoliko meseci ranije Fosetova je regrutovana u Blečli park, britanski centar za razbijanje nemačkih šifara.
„Svi smo znali da veliki deo naše flote pokušava da presretne ’Bizmarka‘. Neprestano sam radila 24 sata jer sam primila poruku da je brod krenuo ka francuskoj luci Brest“, prisećala se Fosetova.
Kada je šifra provaljena, britanska mornarica je alarmirana, a „Bizmark“ je torpedovan 27. maja 1941. godine.
„Bili smo dovoljno srećni da budemo tamo i da radimo ono što je za većinu nas bio najvažniji posao koji smo obavljali u svojim životima. Kažu da smo spasili 40 miliona života zato što smo se našli u pravo vreme na pravom mestu, radeći svoj posao“, rekla je Fosetova posle rata.
Rođena kao Dženet Kerolajn Hjuz, u otmenoj londonskoj četvrti Kensigton, u porodici uglednog advokata, pohađala je „Školu za mlade dame gospođice Ajronsajd“, u kojoj devojčice nisu ohrabrivane da se obrazuju, niti da pohađaju univerzitet.
U konzervativnim školama engleskog visokog društva, devojčicama je bilo dovoljno da nauče da čitaju i pišu, da računaju i da nauče kako se vodi domaćinstvo. To se smatralo dovoljnim za dobru udaju.
U želji da postane balerina, kratko vreme je pohađala baletsku školu pozorišta Sadler Vels, međutim, direktorka škole madam Ninet de Valoa rekla joj je da nikada neće postati profesionalna plesačica zbog toga što je previsoka.
Razočarana, Fosetova odlazi u Cirih na studije nemačkog jezika. Nakon šest meseci roditelji zahtevaju da se vrati u London, kako bi je predstavili visokom društvu i, na kraju, udali.
„Mislila sam da je to gubljenje vremena i jako me je ljutilo koliko novca treba da se potroši na udaju mlade aristokratkinje“, rekla je Fosetova prisećajući se tog perioda svog života.
Nedugo pošto se vratila u London, jedan poznanik joj je predložio da se pridruži timu od 12.000 ljudi u Blečli parku. Posle dva intervjua, primljena je na posao razbijača šifara.
Tokom rata verila se sa Tedom Fosetom, mornaričkim oficirom, za koga se udala 1947. godine. Par je imao dvoje dece.
Nakon rata, Fosetova je završila „Kraljevsku muzičku akademiju“ i kao operska pevačica nastupala je širom sveta.
Kada više nije mogla da profesionalne obaveze uskladi sa porodičnim, prihvatila je posao sekretara „Viktorijanskog društva“, udruženja koje se bavilo zaštitom zgrada iz viktorijanskog doba. Ona i predsednik društva ser Nikolaus Pevsner najzaslužniji su zato što su mnogobrojne zgrade iz viktorijanskog doba sačuvane od rušenja.
Titulom viteza nagrađena je 1975, a iste godine primila je i počasni doktorat od Kraljevskog društva britanskih arhitekata. Suprug joj je preminuo 2013. godine, a nadživela je i svoje dvoje dece. Sudbina je htela da se njena smrt gotovo poklopi sa godišnjicom potapanja „Bizmarka“.
