„Ovo je skupština“, napisala je Vjerica Radeta, narodni poslanik SRS-a na svom nalogu na Tviteru, reagujući negativno na narodnu nošnju u kojoj su na prvo zasedanje novog saziva parlamenta Srbije došli pojedini poslanici partije Dveri. Radeta bi bila junak dana da ne pamtimo i njeno oblačenje majica sa likom Vojislava Šešelja, a još više kletve koje je izrekla kad se delila SRS, koje ne priliče da ih izgovori ni Hatidža u Kusturičinom „Domu za vešanje“, a ne narodni poslanik.
Svila i kadifa u blatu
U Skupštini Srbije je juče, stvarno, bilo kao na slavlju gastarbajtera u okolini Požarevca —totalna parada kiča, za pijanstvo nismo sigurni. Oni koji bi trebalo da budu najviša vlast u Srbiji, ponašali su se kao rijaliti-zvezde kojih se toliko gnušaju i oni i njihovi birači i zajedno tvrde da je najveće zlo Srbije što narod gleda kako se svađaju starlete. Međutim, problem ovih TV formata je rešiv jednim klikom na daljinskom upravljaču, a problem narodnih predstavnika i nosilaca ustavotvorne i zakonodavne vlasti se rešava tek kad biračima klikne u glavi.
Da vam ne prepričavamo detalje, dovoljno je reći da je sve bio jedan veliki vašar, ali vašar po kiši, sa neznatnom razlikom što je blato na takvim „manifestacijama“ vidljivo na garderobi i lakovanim cipelama, a u parlamentu je blato lebdelo u vazduhu pored svile i kadife koje su beležili mobilni telefoni poslanika.
Za to vreme gledaoci i glasači doživljavali su ono što se u savremenoj fenomenologiji naziva transfer blama — bilo ih je sramota, kad već nije one koje su birali. Mada, građani i nisu birali njih već liste, tačnije stranke, najtačnije lidere stranaka. Sve ostalo je oktroisano.
Doista, nisu se svi narodni poslanici ponašali baš onako kako opisasmo. Bilo je i onih koji nisu umeli da sakriju oduševljenje što su napokon „neko“ — kao kad dete prvi put okusi šećernu vunu, pa mu nikad dosta.
Svakako, od tih 250 duša (barem je 250 puta pomenuto da Srbija ima previše poslanika, ali je i 500 i više puta potvrđeno da onoga o čemu se najviše priča najmanje ima, pa je sve ostalo isto) bilo je i pristojnog sveta. Njih nećemo izdvajati, te časne persone ne vole glorifikovanje manira koji se podrazumevaju.
Imena ostalih nalaze se u svim današnjim dnevnim novinama. Kako javljaju izvori bliski rijalitija „Parovi“ i „Farma“, učesnici ova dva šou-programa sastali su se — bez urgencije američkog ambasadora Kajla Skota — i dogovorili se da napišu otvoreno pismo u kome su samo tri reči i znak uzvika, ali je poruka dovoljno jaka: Uzimate nam hleb!
Ko tu koga bira, gospodo
Poražavajuće je — za sve građane, glasače, a ponajviše za poreske obveznike (prema podacima sa sajta Narodne Skupštine Srbije dnevni varijabilni trošak održavanja sednica 2014. je iznosio 1.437.381 dinara) — da narodni predstavnici ne znaju da postoji društvena podela rada. Dakle, da se poodavno zna kome je posao da se skida go, a kome je posao da skida muku sa leđa građana. U Skupštini je bilo sve ogoljeno, do vulgarnosti. Za rijalitije ne znamo, a i nebitno je.
Mediji su se zabavljali i utrkivali ko će više „vesti“ da prenese. Tako smo iz više izvora saznali kako su se ispred lifta pozdravljali Vojislav Šešelj i Nenad Čanak, kao da su se sreli Kisindžer i Solženjicin. More…
Najveće iznenađenje izbora Saša Radulović je preko svog tviter-naloga, „ekskluzivno“ otkrio koliko je jeftin skupštinski restoran. ’Ajde. Pretpostavljamo da će u nastavku zasedanja u ponedeljak „ekskluzivno“ otkriti da je voda u parlamentu mokra, da se sapun troši pranjem ruku i da saksije imaju rupu. Pa će na sve to reći: Dosta je bilo. Ako se po jutru dan poznaje, baš nastavljaju da iznenađuju.
Stvarno je dosta, bre, bilo
I onda je to sve prekinuo Dragoljub Mićunović i pomerio zasedanje za ponedeljak. Takva odluka predsedavajućeg — izabranog kao najstariji poslanik — izazvalo je salve negodovanja sada i ubuduće vladajućih naprednjaka i sada i najverovatnije i ubuduće vladajućih socijalista. Saopštenja sa previše reči i premalo sadržaja pljuštala su kao kiša dan ranije.
Mićunović jeste pogrešio, ali ne zbog toga što je prekinuo besmisao, već zbog toga što je umesto ispred televizora bio „na televizoru“. Naime, njegovim godinama ne priliči takvo društvo.
Naprednjaci i socijalisti, hvala Poslovniku, mogli su — da su hteli, i da su ozbiljni kao što nisu — čitav posao da završe „dok je dana“, pa da svečana sednica parlamenta bude istinski svečana. Ovako samo usiljeno dramatizuju situaciju, kao da je predsedavajući izbacio Kosmet iz Ustava. A oni, je li, žestoko protiv.
„Sramota me je koga garda dočekuje“, bio je jedan od komentara „običnog“ sveta na Tviteru. Garda je barem bila na nivou. Njima je posao da ćute i dočekuju.
„Šta radi narod?“, pitao je svojevremeno knez Miloš Obrenović. „Buni se“, odgovaraju mu. „Steži“, naredi knez.
Prođe neko vreme, a mudri Miloš ponovo upita (kao Vučić kad otvori Eksel tabelu i analizira raspoloženje javnog mnjenja): „Šta radi narod?“. „Ćuti“, odgovoriše mu. „Popuštaj!“, zapovedi Obrenović.
Građani, glasači i poreski obveznici negoduju, gunđaju, povremeno budu organizovani hepeninzi koje učesnici nazivaju protestima… a manjina koju je većina izabrala da umesto nje donosi zakone, kontroliše vladu i da sveukupno daje primer, želi jedino da bude popularnija od Zmaja od Šipova.
Gospodo u kravatama i odelima skupljim od vaše plate, niste od Boga, već od naroda. Pazite da narod ne zaćuti. Tada vam šefovi stranaka pomoći ne mogu — bićete izbačeni. A upamet se i lideri — od Vučića i Dačića, preko Šešelja, Sande i Boška, Pajtića i Radulovića, te Čede, Čanka i Borisa, pa do manjina. Mora se znati ko tu koga bira. I ko tu kome polaže račune.
