Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji u srpski parlament vratili su stranke koje su na prethodnim izborima, održanim 2014. godine, završile izbornu trku u vanparlamentarnom životu. Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Liberalno-demokratska stranka, što same, što u koaliciji — uspele su da pređu cenzus i ponovo postanu parlamentarne stranke. Šta se to promenilo za nepune dve godine da ove stranke ponovo dobiju podršku građana i uđu u parlament?
Kampanja sve tri stranke, za razliku od prethodnih izbora, bila je neuporedivo manje „glamurozna“. S druge strane, ni same stranke nisu onakve kakve su bile na prethodnim izborima. Demokratska stranka Srbije se raspala na nekoliko frakcija posle ostavke Vojislava Koštunice. Za razliku od prethodnih, na ove izbore je izašla u koaliciji sa pokretom „Dveri“. Lider Srpske radikalne stranke se vratio iz Haškog tribunala i ponovo preuzeo stranku. Čeda Jovanović je na ove izbore izašao u koaliciji sa Borisom Tadićem i Nenadom Čankom, koji su participirali i u prethodnom skupštinskom sazivu. Nijedna od ovih stranka nije promenila svoju politiku, niti je odstupila od svojih programa zbog kojih je na prošlim izborima bila kažnjena. Da li su na ovim izborima povratkom u parlament — nagrađene?
Dr Siniša Atlagić, docent na Fakultetu političkih nauka i profesor političkih komunikacija i marketinga smatra da nisu. Svoje mišljenje zasniva na tezi da u politici nema velikog nagrađivanja.
„Ako pričamo o DSS-u, oni su najmanje nagrađeni. Na prošlim izborima su bili samostalno blizu cenzusa, isto kao i njihov sadašnji koalicioni partner Pokret ’Dveri‘. Reč je o strankama koje imaju relativno koegzistentnu politiku i teme koje nisu značajno menjali, pa taj jedan odsto što na ovim izborima imaju više, ne može se smatrati nagradom“, kaže naš sagovornik.
Međutim, ono što Atlagić ističe kao pozitivno u vezi sa DSS-om je da njihova osnovna snaga leži u jasnim ciljnim grupama kojima se obraćaju, drugim rečima nisu „catch-all partu“ (oni koji pod svoj krov mogu da prime različite opcije prim.a.).
„Najveća prednost koju su pokazali ovi izbori, kad je reč o ovoj koaliciji, jeste da je značajan broj mladih ljudi glasao za njih, što će u budućnosti biti njihova osnovna snaga. Ti mladi ljudi se već identifikovali ili bi se mogli identifikovati sa ovom koalicijom“, ističe dr Atlagić.
Ni Srpsku radikalnu stranku naš sagovornik takođe ne stavlja u kontekst nagrađenih, naglašavajući da je ovde reč o tipično liderskoj stranci.
„Odsustvo Vojislava Šešelja se videlo na prošlim izborima, kao što se i sada vidi njegov povratak. Ako kažemo da je partija kao takva, nagrađena zahvaljujući imidžu svog lidera, onda bi to važilo za većinu stranaka, pa čak i za Srpsku naprednu stranku za koju se ne zna koliko bi mandata dobila da na njenom čelu nije Aleksandar Vučić“, napominje dr Altagić.
Što se tiče Koalicije SDS–LDP–LSV, u kojoj je samo LDP na prošlim izborima ostao izvan klupa parlamenta, Altagić zaključuje da je njihov rezultat i na prošlim i na ovim izborima posledica toga što je Boris Tadić napustio DS, i načina na koji je to uradio. Tako da nagrade nema ni za njih.
„Ovako ujedinjene one jesu ušle u parlament, ali su jedva prešle cenzus. Ali taj deo opozicije je i te kako na ovim izborima kažnjen a ne nagrađen“, zaključuje on.
Za sada stranke o kojima je reč uspehom smatraju i sam povratak u parlament. Međutim, ako pogledamo u skupštinske sazive počev od (1997/2001), u kojoj je SRS imala 82 poslanika, a DSS u sazivu (2004/2007) 53 mandata, dok je LDP u koaliciji sa Građanskim savezom Srbije—Socijaldemokratskom unijom—Ligom socijaldemokrata Vojvodine imala 15 poslanika u sedmom skupštinskom savezu (2007/2008), zaista je sam prelazak cenzusa — mala nagrada za ove stranke.
