O njihovoj sudbini i o tome da li će ih država zaista pustiti niz vodu ili će ih i dalje tiho pomagati, razgovarali smo sa direktorom Centra za evropske integracije i javnu upravu profesorom Mihajlom Crnobrnjom i saradnikom Instituta ekonomskih nauka profesorom Božom Draškovićem.
Da li su strateška preduzeća zapravo bila na dugogodišnjoj infuziji?
Profesor dr Mihajlo Crnobrnja: Ta preduzeća su preživela zahvaljujući činjenici da nisu morala da plaćaju dugove, da su imali pravo na odložena plaćanja, da su donedavno imala subvencije.
Sada su subvencije ukinute, ali ja verujem da će se neka vrsta infuzije nastaviti i dalje. Mehanizam kojim je zakonski predviđeno da oni nemaju repove nego da mogu da posluju.
To je po meni hibridno rešenje, ali biću u stanju da to ozbiljno prokomentarišem tek nakon šest meseci od kada se ustanovi da li to stvarno funkcioniše ili je to prosto jedna šarena laža koja u biti kamuflira još uvek taj tretman sa ekonomskim invalidima, kako ih ja zovem, da imaju neke poštapalice do daljeg.
Umesto restrukturiranja, unapred predviđenim planom reorganizacije predviđeno je da poverioci za 11 preduzeća, koja državi i bankama duguju više od milijardu i po evra, budu onemogućeni da naplate svoja potraživanja.
Profesor dr Boža Drašković: Radi se o neodgovornosti onih koji su vodili ekonomsku politiku unazad 15 godina. Još 2000. godine moralo se pristupiti krajnje ozbiljno rešavanju problema firmi koje nisu imale svoju poziciju na tržištu i nešto preduzeti.
Na primer slučaj FAP. Mogli ste da kažete šta možete da finansirate, koji je to obim, ako vam strateški treba ili odmah potražite nekog partnera jer se mnogo toga promenilo u industriji kamiona.
Dakle radi se o zapostavljanju stvari i to je jedan ključni problem. Vi zapravo imate jedan fenomen da se dvojica drže nad provalijom i da bilo ko koga pusti, obojica imaju problem. To je problem poverioca, jer je država zaštitila firme da poverioci ne mogu da naplate svoja potraživanja.
Sada poverioci imaju sledeći problem — ako firma ode u stečaj oni će se naplatiti nulom jer imovina ne vredi ništa. Ako prave program reorganizacije onda postoji neka šansa da imaju više od nule. I zato su programi reorganizacije dobri.
Da li je socijalno odgovorno da 20.000 zaposlenih u „Rudniku Resavica“, „RTB Boru“, „Petrohemiji“, „Fabrici automobila Priboj“, „Ikarbusu“, „Fabrici kablova iz Jagodine“, „Trajalu“, „Jumku“ i „Politici AD“, u ovom trenutku ostanu bez posla?
Profesor dr Mihajlo Crnobrnja: Slažem se da je rezove trebalo ranije preduzeti. Taj problem postoji decenijama. Sada smo u situaciji da rešavamo problem koji je trebalo odavno rešiti.
Sve to me neodoljivo podseća na jedan vic. Vi znate da se lovačkim psima mora odseći rep. Muja iz vica je to radio santimetar po santimetar da ih manje boli. E tako i mi. Santimetar po santimetar radimo da nas manje boli, umesto da je taj rep bio odsečen onda kada je zapravo trebalo da bude odsečen.
Ali ove firme koje ste vi nabrojali, ja nikako u istu kategoriju ne bih stavljao „RTB Bor“ i „AD Politika“. Ni po volumenu problema, ni po socijalnim implikacijama na zaposlenost itd.
Treba punu pažnju koncentrisati na Bor koji je nekada bio velikan naše privrede jer je za to bilo uslova. Sadržaj rude bio je 2 i više odsto. A sada je ispod 0,5 odsto. Ne znam koja tehnologija od toga ne može da napravi čudo.
Mi sada moramo da eksploatišemo jalovinu i ta ogromna količina duga koju Bor sa sobom nosi ne mislim da to pruža neku ozbiljnu perspektivu.
Cenim činjenicu da treba voditi računa o socijalnom momentu, zaposlenosti itd. Isto tako treba voditi računa o činjenici da održavanje ovih zaposlenosti ide preko grbače drugih zaposlenih. I smanjuje plate drugima. Da bi mogle da se isplate plate jednima, smanjuju se plate drugima.
Opširnije o toj temi možete čuti u našoj emisiji „Energija Sputnjika“.
