Hrvatska je duže vreme uslovljavala saglasnost, dok je preostalih 27 članica Unije dalo zeleno svetlo. Komesar za proširenje Johanes Han je prošle sedmice najavio deblokadu Srbije, saopštivši da je pronađena formulacija prihvatljiva svim stranama.
Međutim, ministar spoljnih poslova Miro Kovač juče je izjavio da će Zagreb dati zeleno svetlo za Poglavlje 23, uz tvrdnju da su hrvatski zahtevi uvršteni u pregovarački proces.
Podsećamo, Hrvatska je imala tri zahteva, punu saradnju Srbije sa Haškim tribunalom, pitanje hrvatske manjine u našoj zemlji, a treći se odnosilo na ukidanje univerzalne jurisdikcije Suda za ratne zločine.
Predsednica Centra za Spoljnu politiku Aleksandra Joksimović za Sputnjik kaže da ovi zahtevi nisu ni mogli da budu uslov za otvaranje poglavlja. Verovatno su pojedine formulacije ušle u pregovaračku platformu, ali ne u ovom obliku, kaže Josimović.
„Hrvatska je imala zahteve koji su se više odnosili na bilateralna pitanja, što je u suprotnosti sa pravnim okvirom na koji se Hrvatska obavezala u Saboru odlukom da neće blokirati zemlje zapadnog Balkana u njihovim integracionim težnjama. Neke formulacije, koje se odnose na ova pitanja, verovatno su unete u pregovarački okvir, ali ne na način kako je to Hrvatska tražila, već u modifikovanom obliku. To su formulacije koje će omogućiti Hrvatskoj da obrazloži zbog čega je, bez ispunjavanja njihovih uslova, došlo do otvaranja Poglavlja 23 i 24“, objašnjava Joksimović.
Ona dodaje da je Hrvatska trpela veliki pritisak Brisela, ali i ključnih zemalja EU, pre svega Nemačke, koje su došle do političkog konsenzusa da se poglavlja 23 i 24 otvore. Zapravo se tražila neka vrsta izlazne strategije za Hrvatsku koja sada treba da domaćoj javnosti obrazloži zašto je odustala od blokade Srbije, dodaje Joksimović. Ona je gotovo sigurna da ovo neće biti prvi pokušaj zaustavljanja Srbije na putu ka Evropskoj uniji. Sve moramo posmatrati u kontekstu unutrašnjih političkih dešavanja u Hrvatskoj, objašnjava ona.
„Vlada koja je formirana je izuzetno nestabilna, najveću opasnost je predstavljala mogućnost da njenim padom nema ko da donese odluku o tome da se Srbiji da zeleno svetlo. Nije bilo očekivano da će Hrvatska tako rano krenuti sa ovakvim zahtevima, ovo nije poslednja prepreka Hrvatske na našem evropskom putu. Verujem da će i ubuduće pokušavati da određena bilateralna pitanja stavi u kontekst harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom. Time nije ugrožena samo Srbija, sa određenom vrstom neodobravanja se posmatra i pozicija Hrvatske u odnosu na BiH“, kaže Joksimovićeva.
Ona dodaje da Srbija na putu ka Evropi pre svega mora da se fokusira na dijalog Beograda i Prištine. Međutim, ne treba zaboraviti da Srbija ima instrumente i mogućnosti da pre svega zaštiti položaj svoje manjine u Hrvatskoj i tako delimično odgovori na pritisak zapadnog suseda, kaže Joksimovićeva.
„Teška ekonomska situacija u Hrvatskoj je dovela do toga da se pojačala nacionalistička retorika. Kroz dugotrajne kampanje, predsedničku i za parlament, ona je kulminirala. Komplikovana unutrašnja politička situacija dovela je do toga da u dijalogu Beograda i Zagreba još vladaju negativno trendovi“, kaže Joksimovićeva.
Ona se nada da će, pre svega formiranjem vlade u Beogradu, a potom i stabilizacijom prilika u Hrvatskoj, doći do otvaranja neophodnog dijaloga dve zemlje i da će teme koje već godinama stoje na stolu pronaći akdekvatna rešenja.
