Evropski komesar je rekao da je sa Hrvatskom postignuto političko rešenje o pitanju otvaranja Poglavlja 23 u pregovorima Srbije i EU.
„Našli smo rešenje sinoć. Očekujemo sledeće nedelje formalnu odluku o otvaranju Poglavlja 23 sa Srbijom“, izjavio je Han na pitanje novinara Tanjuga u Briselu.
Komesar Han je objasnio da je Hrvatska „imala zabrinutosti“, od kojih su neke već bile razjašnjene prethodnih sedmica, i da je sinoć pronađena i formulacija rešenja, prihvatljiva za sve, kada je reč o pitanju generalne jurisdikcije.
On nije razjasnio rešenje, odnosno nije obelodanio sadržaj formulacije.
Otvaranje Poglavlja 23 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU bilo je zvanično blokirano od aprila ove godine, kada Hrvatska, jedina od 28 zemalja-članica EU, nije dala svoju saglasnost za otvaranje ovog poglavlja, koje se odnosi na pravosuđe i fundamentalna prava.
Zagreb je kao zvaničan razlog izneo rezerve kada je u pitanju zakon o regionalnoj jurisdikciji Srbije u procesuiranju ratnih zločina, zastupljenost hrvatske nacionalne manjine u Parlamentu Srbije i punu saradnju Srbije sa Tribunalom u Hagu.
Evropska komisija, koja je od početka govorila da ne može da prihvati ovakvo uslovljavanje Hrvatske, danas je ponovila da se njen stav, kada su u pitanju merila za otvaranje Poglavlja 23 sa Srbijom, ostao isti.
Tanjug je u diplomatskim izvorima u Briselu dobio nešto preciznije objašnjenje, iz kojeg se mogu rastumačiti „okviri“ u kojem će biti „formulacija“ o kojoj je komesar Han govorio.
Ti izvori naime navode da razumeju da su za Hrvatsku ovo osetljiva pitanja, ali i poručuju da se „ona moraju rešavati na bilateralnom nivou, a ne uključivanjem u evrointegracioni proces“.
Ponovljeno je tako da se od Srbije ne može tražiti da povuče zakon kada je u pitanju generalna jurisdikcija, jer sličan imaju i neke države-članice EU.
„U nacrtu zajedničke pregovaračke pozicije, koja je sada dogovorena sa Zagrebom, postojaće i odredba kojom se upozorava da ne sme biti diskriminacije u primeni ovog zakona“, objašnjava Tanjugov izvor u Evropskoj komisiji.
Kada su u pitanju prava hrvatske manjine u Srbiji, u Evropskoj komisiji kažu da se ni to ne može postaviti kao formalni uslov Beogradu, jer su prava manjina različito rešena od države do države-članice.
Puna saradnja sa Tribunalom u Hagu, kažu u Evropskoj komisiji, nikada nije ni bila sporno pitanje, jer postoji zahtev, ali i ocena o punoj saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu. U Evropskoj komisiji kažu da će i pored blokade otvaranja Poglavlja 23, koja je trajala tri meseca, posle postizanja političkog konsenzusa, biti moguće završiti sve tehničke procedure, kako bi poglavlja 23 i 24 bila otvorena do kraja juna, kako je i planirano.
Sada preostaje da holandsko predsedništvo EU sazove komitet stalnih predstavnika ambasadora-članica EU koji će iduće sedmice usvojiti konačnu odluku.
Han je, inače, u obrazlaganju perspektive evropske integracije Zapadnog Balkana rekao da će 2017. biti presudna godina jer „građani samo gube strpljenje“.
