Autor je u svom članku odlučio da ispriča o odnosu vlasti Ukrajine prema novinarima nakon što je našao svoje ime na kontroverznom spisku ukrajinskog sajta „Mirotvorac“, koji je već više puta objavljivao lične podatke zaposlenih u medijima iz različitih zemalja. Prema rečima Bejtsona, njegova „krivica“ je u tome što je otišao da pokrije vest o rušenju malezijskog aviona „boing“ na teritoriji pod kontrolom DNR.
„Moje ime, adresa elektronske pošte i broj telefona objavljeni su zajedno sa još četiri hiljade kontakata novinara, kako honorarnih saradnika, tako i zaposlenih u uglednim kompanijama kao što su Rojters, Bi-Bi-Si, Njujork tajms. Sve zajedno su nas obeležili kao ’saradnike terorista‘ samo zbog toga što smo tražili akreditaciju…“, naveo je Bejtson.
Novinar je precizirao da je „Mirotvorac“ dobio podršku na nivou zvaničnih vlasti. Poslanik ukrajinske Vrhovne rade i savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Anton Geraščenko ne samo što je odobrio takve spiskove, već je pozvao novinare da pomognu Ukrajini da vodi „informacioni rat protiv Rusije“.
Osuda OEBS-a, „Komiteta za zaštitu novinara“ i ostalih organizacija dovela je do kratkoročnog blokiranja „Mirotvorca“, ali sajt je ponovo proradio posle lične intervencije ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Arsena Avakova, koji je podržao resurs i optužio svoje protivnike za „podršku separatizmu“.
Čim je sajt proradio, na njemu su se pojavili novi spiskovi, a urednici sajta predložili su da se ne „cvili o slobodi govora“. Štaviše, Anton Geraščenko je nazvao lica na spisku „Mirotvorca“ „potencijalnim špijunima“.
„Sajt i njegove pristalice u vlasti veruju da novinare treba podeliti na dva tabora: na one koji su za vlast i one koji su protiv nje. A novinari koji se ne slažu, treba da ćute“, dodaje Bejtson.
Sajt „Mirotvorac“, koji se povezuje sa poslanikom ukrajinske Vrhovne rade Antonom Geraščenkom, objavio je prvi spisak sa imenima novinara 11. maja 2016. godine. Sajt je bio zatvoren 13. maja zbog reakcije međunarodnih organizacija, ali nastavio je da radi već posle nedelju dana. Poslednji spisak objavljen je 24. maja i na njemu su se nalazili lični podaci 293 dopisnika iz 59 zemalja.
