Kada već nije optužen za bombardovanje Srbije, bivšem britanskom premijeru Toniju Bleru preti osuda za bombardovanje Iraka. Tako, ako je verovati britanskim medijima, izgleda izveštaj istražne komisije o britanskoj umešanosti u invaziju Iraka, koji bi, posle sedmogodišnjeg odugovlačenja, trebalo da bude objavljen 6. jula, neposredno po održavanju referenduma o eventualnom izlasku Velike Britanije iz EU.
Iako je izveštaj još uvek nedostupan javnosti, pojedini britanski mediji počeli su da spekulišu o tome ko će biti proglašen za najodgovornijeg za jednu od najkontroverznijih vojnih intervencija u istoriji.
Prema očekivanjima, to će biti Toni Bler, ali i pojedini njegovi saradnici u vladi, pre svega ministar spoljnih poslova Džek Stro, kao i nekadašnji prvi obaveštajac ser Ričard Dirlov.
Istražna komisija, predvođena iskusnim činovnikom ser Džonom Čilkotom, prema pisanju britanskih medija, iznosi teške kritike protiv Blera, Stroa i Dirlova. Prema pisanju „Sandej tajmsa“, kritika Stroa biće „posebno brutalna“.
Za njim, međutim, neće zaostajati ni Bler ni Dirlov. Izveštaj potvrđuje već ukorenjenu priču da je Toni Bler na sastanku sa tadašnjim američkim predsednikom Džordžom Bušom dogovorio zajedničku intervenciju protiv Iraka godinu dana pre početka operacije, mnogo pre nego što su se pojavili montirani izveštaji o tome da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje.
Ser Ričard Dirlov, bivši šef MI6, nije sprečio vladu da manipuliše obaveštajnim podacima, navodi se u zaključcima Čilkotove komisije.
Iako je već imao prilike da, zahvaljujući pravnom mehanizmu, takozvanoj maksvelizaciji, pročita delove izveštaja koji se odnose na njega, Toni Bler je odbio da ih komentariše. Jedino je obećao da će, kada izveštaj bude objavljen u celosti, učestvovati u debati o Iraku i odlukama koje je donosio u predvečerje rata.
On je odbio optužbe da su britanski građani držani u neznanju oko njegove, unapred date, podrške Americi da pokrene rat protiv Iraka.
„Ako se vratite unazad i pogledate šta je rečeno, mislim da niko ne može ozbiljno da ospori da je moj stav bio veoma jasan“, rekao je Bler.
On najverovatnije neće biti optužen ni za jedno krivično delo, međutim, moralna odgovornost koju nosi za raspirivanje krize na Bliskom istoku je neosporna.
Pitanje moralne odgovornosti u britanskom društvu može da povuče čak i teže posledice od krivičnih i zato su od Blera počeli da peru ruke čak i njegovi laburisti. Aktuelni laburistički vođa Džeremi Korbin, koji je bio vatreni Blerov kritičar dok je ovaj bio na čelu partije, uveren je da će izveštaj pokazati da je Bler napravio tajni savez sa Džordžom Bušom da napadnu Irak.
Korbin je ubeđen da je informacija da Sadam Husein poseduje hemijsko i biološko oružje koje može da upotrebi u roku od 45 minuta bila čista laž.
„Čilkotov izveštaj će nam za par nedelja reći ono što treba da znamo, ono što mislim da već svi znamo: tamo nije bilo oružja za masovno uništenje, nije bilo mogućnosti za napad u roku od 45 minuta, a sporazum sa Bušom je napravljen unapred“, rekao je Korbin.
On ne isključuje mogućnost da Bler bude izveden pred sud, štaviše, smatra da bi Bler, ukoliko se pokaže da su britanski vojnici činili ratne zločine u okupiranom Iraku, trebalo da odgovara za ratne zločine.
„Mislim da je to bio nezakonit rat, ubeđen sam u to. To je potvrdio i Kofi Anan i on (Toni Bler) će to morati da objasni“, odsečan je Korbin.
Istražni komitet, predvođen ser Čilkotom, počeo je sa radom 2009, po nalogu tadašnjeg premijera, Blerovog naslednika, Gordona Brauna, sa zadatkom da ispita britansku odluku da učestvuje u iračkoj kampanji, moguće ratne zločine britanske vojske tokom ofanzive, kao i njeno ponašanje tokom okupacije Iraka. Istraga pokriva period pre, za vreme i posle rata, od 2003. do povlačenja britanskih trupa krajem jula 2009. godine.
Čilkotov izveštaj bazira se na svedočenju 150 osoba, ispitanih na 133 sastanka komisije. Komisija je takođe proučila više od 150.000 vladinih dokumenata. Izveštaj ima 2,6 miliona reči. Poređenja radi, celokupna Šekspirova dela sadrže 885.000 reči.
