Korišćenje modernih tehnologija postalo je standard od koga se ne odstupa i stvar prestiža, kako u korporacijama i državnim administracijama širom sveta, tako i među običnim svetom. Države koriste superkompjutere kako bi proračunale varijante političkih ponašanja ljudi, moderno naoružanje sve više se zasniva na informacionim tehnologijama, a normalan život se ne može zamisliti bez interneta i mobilnih telefona.
Starim kompjuterima upravljaju nuklearnim oružjem
Utoliko je čudnije zazvučala vest da američke nuklearne snage koriste tehnologiju iz sedamdesetih godina prošlog veka. Tako barem piše u izveštaju američke Državne revizorske agencije. Ova agencija tvrdi da se za održavanje zastarelog komunikacionog sistema koji se zasniva na Aj-Bi-Emovim kompjuterima serije 1 i osmoinčnim flopi-diskovima, troši 61 milijardi dolara novca poreskih obveznika godišnje, što je tri puta više nego što je potrebno da se sistem modernizuje. Stoga je agencija naložila Pentagonu da otpočne modernizaciju sistema.
Međutim, da li je korišćenje modernih tehnologija uvek bolje i korisnije? Kada je Vikiliks došao do ogromnog broja strogo poverljivih depeša Stejt departmenta i objavio ih, izbio je skandal međunarodnih razmera. Reč je bilo o 250.000 dokumenata pohranjenih na nekoliko kompakt-diskova. Da li bi iz srpskog Ministarstva spoljnih poslova mogao da procuri toliki broj strogo poverljivih dokumenata, upitao je potpisnik ovih redova visokog službenika tog ministarstva.
Može, ukoliko bi neko fotokopirao 250.000 papira i viljuškarom ih utovario u kamion, glasio je odgovor, jer se strogo poverljiva dokumenta u Srbiji pišu na pisaćim mašinama, šalju iz inostranstva radio-vezom kao tzv. kriptozaštićeni telegrami (KZT) i čuvaju u arhivi u formi hartije. Ne skeniraju se i ne prebacuju se na diskove.
Malo pešice, malo tehnologija
Prema rečima srpskog obaveštajnog veterana Božidara Spasića, najbolji je kombinovani pristup. Obaveštajnim i kontraobaveštajnim službama svakako je lakše da, koristeći nove tehnologije, imaju mnogostruko više mogućnosti za prikupljanje podataka, nego ranije, kada su se izveštaji kucali na pisaćim mašinama.
„Međutim, kada pogledate praktično, u radu obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, uvek je bilo manje ’provaljivanja‘ kada ste imali pisani izveštaj rukom, pa ga pohranite“, objašnjava Spasić.
U stara vremena, glavni kompjuterski sistem u kome se sve nalazilo bile su glave obaveštajaca, dodaje Spasić.
„To je sistem koji nikada niste mogli da provalite. Tehnologija je omogućila da imate veliki obim koji se nalazi u sistemu, ali i veliku opasnost da vam se ti podaci razliju tamo gde ne želite“, kaže Spasić.
Prema njegovim rečima, načini zaštite od provale informacija zavise od države do države i od sistema do sistema.
„U Rusiji postoji kombinovani sistem čuvanja podataka, i u papirima i tehnologiji. Na taj način omogućavate sebi da podatke, ako budete provaljeni u jednom sistemu, izvučete iz drugog. Međutim, na Zapadu je sve kompjuterizovano. Posebno su Amerikanci u potpunosti ušli u sfere tehnologije, ali to za njih predstavlja veliku opasnost. Nema većih afera od provaljivanja američke tehnologije. Kada pogledate sa kojim uspehom Rusi štite svoje podatke, a sa kojim uspehom ih Amerikanci ne štite, jasno je da bolje malo ići pešice, a malo tehnologijom“, objašnjava Spasić.
Podaci se ipak najbolje čuvaju u glavi
Na pitanje zašto Pentagon za kontrolu svog nuklearnog naoružanja koristi zastreli kompjuterski sistem, jedan analitičar je odgovorio da je razlog taj da sistem još uvek funkcioniše, aludirajući na birokratsku tromost kada su promene u pitanju.
Međutim, razlog može da bude isti kao i onaj zbog koga srpsko Ministarstvo spoljnih poslova koristi pisaće mašine prilikom pisanja svojih šifrovanih poruka — teško ga je provaliti. Sa ovom tezom saglasan je još jedan srpski obaveštajni veteran, Andrija Savić, bivši direktor BIA.
„Vraćanje na početne tehnologije verovatno daje veću sigurnost u zaštiti komunikaciono-informacionih sistema. Mislim da je u okviru stava Pentagona verovatno sadržana i bojazan zbog enormnog pojačanja ruske vojne tehnologije“, objašnjava Savić.
Razvoj tehnologije uvek je išao ruku pod ruku sa obaveštajnim poslovima. Prema rečima šefa britanske obaveštajne službe Aleksa Jangera, tehnologije kao što su internet, velike baze podataka ili dronovi predstavljaju blagodat za špijune, korigujući ljudski faktor u obaveštajnim poslovima.
On je, međutim upozorio i na „tamnu stranu globalizacije“, na dostupnost tehnologije svima i svakome, pa i teroristima, koji danas mogu da se služe sličnim, ako ne i istim tehnološkim metodama kao i obaveštajne službe.
Međutim, izgleda da je došlo do zasićenja — preterano oslanjanje na tehnologiju koja je postala dostupna svima omogućilo je i Vikiliksu i Edvardu Snoudenu da uzbune svetsku javnost poverljivim podacima američke obaveštajne zajednice.
Zato je obaveštajcima najbolje da se vrate starim metodama uz umereno korišćenje tehnologije, a da podatke čuvaju kao u stara vremena — u svojim glavama.
