Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je nekoliko sporazuma o ekonomskoj saradnji sa Grčkom tokom njegove prve posete zemlji-članici EU nakon više od godinu dana. Poslednji put Putin je posetio Mađarsku u februaru 2015.
U junu bi Brisel trebalo da odluči o produžavanju sankcija Rusiji. Istovremeno bi Moskva mogla da produži embargo na uvoz prehrambenih proizvoda do 2017. Poslednja mera zadala bi udarac evropskoj poljoprivredi, zaključuje Figaro.
Italija i Mađarska su već izrazile svoje neraspoloženje za produžavanje sankcija. Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer priznao je da bi ovoga puta moglo biti mnogo teže da se postigne jednoglasna odluka. Štajnmajer je dodao da bi sankcije mogle postepeno da se ukidaju, ukoliko se postigne napredak u ispunjavanju Minskog sporazuma do kraja juna.
„Što se tiče sankcija, to nije naš problem. Nismo ih mi uveli. Mi smo preduzeli odgovarajuće recipročne mere. Čim naši partneri budu spremni da ukinu sankcije i mi ćemo ukinuti svoj embargo“, izjavio je predsednik Putin.
Uprkos činjenici da grčki premijer Aleksis Cipras ima dobre odnose sa Putinom, Atina zavisi od evropskih kreditora i najverovatnije će glasati za zajednički stav EU o antiruskim sankcijama, navodi list.
Međutim, Cipras je kritikovao „vrzino kolo sankcija, militarizaciju i retoriku hladnog rata“ u Evropskoj uniji. On je rekao da bi Grčka mogla da bude „most prijateljstva i saradnje“ između Rusije i EU, kao i između Rusije i NATO-a.
Da bi prevazišla negativne efekte sankcija, Rusija je Grčkoj ponudila nekoliko zajedničkih projekata. Moskva je zainteresovana za privatizaciju železničke kompanije „TrejnOSE“ i želi da kupi akcije u grčkim lukama.
Još jedna zajednička tačka Moskve i Atine je njihov odnos sa Turskom. Pitanje vojne saradnje Rusije i Grčke je važno, s obzirom da Atina ima stalan zadatak da obuzdava Ankaru, izjavio je savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov.
Predsednik Rusije je u Atini rekao da postoji informacija da Turska želi da se pomiri sa Rusijom. Moskva je spremna da nastavi saradnju, ali želi konkretnije korake Ankare.
„Čuli smo optužbe turskih vlasti, ali nismo čuli izvinjenja. I nismo čuli da postoji spremnost da se kompenzuje gubitak. Čuli smo izjave o želji da se nastavi saradnja. Mi takođe želimo da nastavimo saradnju, mi je nismo uklonili. Decenijama smo sve činili kako bi rusko-turski odnosi došli na jedinstven nivo partnerstva i prijateljstva. Ovo prijateljstvo između ruskog i turskog naroda je, zapravo, dostiglo veoma visok nivo. Mi to veoma cenimo“, izjavio je Putin na konferenciji za medije u Atini.
On je dodao da Rusija čeka konkretne korake turske strane, napominjući da se kontakti održavaju i da Ankara zna šta Rusija očekuje.
Glavni rusko-grčki projekat je gasovod „Posejdon“. Nakon što su projekti „Južni tok“ i „Turski tok“ otkazani, postojala je ideja da se gasovod postavi ispod Crnog mora. Novi gasovod će možda proći preko Bugarske do Grčke i Italije.
Međutim, postoji opravdana bojazan da gasovod neće biti izgrađen. U poslednjih 26 godina Grčka je imala tri neuspela pokušaja da postane energetsko čvorište za Rusiju.
„Spremni smo da razmotrimo svaki gasovodni projekat, bez obzira na političku klimu, ali želimo da dobijemo preliminarne garancije“, izjavio je Putin.
