Ruski eksperti navode da nove metode ne samo da poboljšavaju operativnost i efikasnost rada ruskih vlasti nego i preciznost prognoza i kvalitet planiranja u politici.
Stručnjaci kažu da je korišćenje „Velike baze podataka“ „apsolutno legalno“, sve dok se ne krše prava građana i ne ugrožava njihova privatnost.
„Velika baza podataka“ je zapravo tehnologija koja omogućava prikupljanje, obradu, čuvanje i analiziranje velikih količina podataka iz različitih izvora radi unapređenja procesa donošenja odluka i optimizacije i razvoja poslovanja kompanija, institucija, državnih organa, a sve češće i vlada.
Analizirajući podatke koje korisnici interneta ostavljaju o sebi na mreži, moguće je predvideti glasačke, kupovne i religijske preferencije ljudi. Mogu se saznati njihove navike, afiniteti, politički stavovi, sistemi vrednosti i slično. Na osnovu toga, može se (pred)videti kako „diše“ biračko telo i gotovo sa sigurnošću proceniti za koga će glasati.
U svakoj državi postoje agencije i službe koje se bave monitoringom i ispitivanjem javnog mnjenja za potrebe vlade, a „Velika baza podataka“ dodatno upotpunjuje tu sliku.
„Ovde se radi o dopunskom istraživanju javnog mnjenja, kako bi se dobila jasnija slika šta muči, tišti ljude… Što više naša vlast bude znala o raspoloženju naših građana i na osnovu toga bude donosila odluke i zakone to će se, nadam se, poboljšati život svakog Rusa ponaosob“, smatra šef Komiteta za informacionu politiku, informacione tehnologije i komunikacije Državne dume Rusije Leonid Levin.
Levin ne negira korišćenje super kompjutera i podseća da je Fejsbuk nedavno testirao takav program koji izučava interesovanja korisnika u politici, ekonomiji, sportu i drugim oblastima, koji na osnovu toga prikazuje reklame i novosti iz sfere interesovanja korisnika te društvene mreže.
Isto tako, dodaje on, državne agencije i službe koje se bave monitoringom analiziraju raspoloženje u narodu, obrađuju podatke prikupljene na društvenim mrežama i forumima i na taj način delom dobijaju sliku javnog mnjenja.
Stručnjaci ističu da danas živimo u eri tehnologija, a da oni koji raspolažu velikim podacima, prodaju ih ili ih koriste imaju ogromne mogućnosti.
Osim brojnih kompanija, „Veliku bazu podataka“ sve češće koriste i političari, odnosno političke partije, sindikati i društveni pokreti.
Sociolozi ocenjuju da je odluka Vlade Rusije, pa i svih drugih vlada da koriste „Veliku bazu podataka“ i druge tehnologije bila neizbežna.
Korišćenje „Velike baze podataka“ u politici nije novina — danas je koriste mnoge vlade. „Vašington post“ je svojevremeno nazvao Baraka Obamu „predsednikom ’Velike baze podataka‘“, pošto je upravo on postavio temelje za jedan sasvim nov način funkcionisanja političkih kampanja.
Može se reći da je Obama svoju poslednju predizbornu kampanju vodio u virtualnom prostranstvu i da se u velikoj meri oslanjao na nove tehnologije, na prikupljanje podataka i na savremene analitičke metode.
On je koristio mreže radi prikupljanja glasova, slanja (političkih) poruka i posmatranja kako biračko telo diše, ne bi li sa time uskladio svoje nastupe.
Prepoznavanje individualnih karakteristika glasača omogućilo mu je i oblikovanje poruka usmerenih upravo na ona pitanja koja njih zanimaju, na primer, potrošnja, zdravstvena zaštita, socijalni problemi i slično.
Obamin tim činili su brojni analitičari, statističari, informatičari i matematičari, koji jako dobro razumeju „moć podataka“ i umeju još bolje da je koriste — upravo su oni pomogli da se u javnosti popravi slika o Obami, čija je administracija pretrpela teške poraze u prvom mandatu.
Zahvaljujući korišćenju novih tehnologija, Obama je bio nadmoćniji od protivničkog tima Mita Romnija i konačno je izvojevao pobedu na predsedničkim izborima u SAD, 2012. godine.
Sada se ta strategija široko primenjuje i u drugim vladama, a koriste je i ovogodišnji predsednički kandidati u Americi.
Nakon skandala sa otkrivanjem državnih tajni putem privatnih mejlova, tehnološku podršku Hilari Klinton, koja je u trci za predsednika SAD, sada daje šef „Gugla — Erik Šmit.
