Njihova poseta Svetoj Gori nazvana je „istorijskom“.
Prema rečima ruskog patrijarha, „proslava treba da prođe tako da ne samo Rusija i Grčka, već i ceo svet da oseti značaj duhovne tradicije pravoslavlja“.
Pretpostavlja se da bi ovom prilikom Putinu mogla biti uručena i jedinstvena ikona — Panagija Patriotisa (Majka Božija Patriotkinja), ili Jedinstvo, koju su specijalno za ruskog predsednika naslikali svetogorski monasi po blagoslovu ruskog patrijarha Kirila.
Kako je ranije saopšteno u Grčkoj, ona je „naslikana specijalno za Rusiju i njenog lidera kao zahvalnost za njen doprinos očuvanju pravoslavne tradicije i razvoju Evrope“.
Ova ikona je jedinstvena ne samo zbog izrade, već i zbog veličine — 2,3 metra sa 1,8 metra, a teška je 150 kilograma. Još je zovu i Jedinstvo, pošto sadrži citat iz Jevanđelja — „Da svi jedno budu“.
Očekuje se da će ruski predsednik tokom boravka u Grčkoj posetiti najveće svetinje Svete Gore, a pre svega Manastir Svetog Pantelejmona, poznat i pod imenom Rusikon.
Ovaj ruski manastir se već vekovima smatra neprocenjivom duhovnom riznicom ruskog naroda, njegovim nacionalnim ponosom, duhovnim i kulturnim uporištem.
Ponos manastira su biblioteka, koja je bila teško oštećena tokom požara 1959, i nekoliko neprocenjivih relikvija, uključujući i mošti Svetog Pantelejmona.
Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom Gora Atos.
Zanimljivo je takođe da je iguman manastira Svetog Pantelejmona, shimonah arhimandrit Jeremija, u oktobru napunio sto godina.
Shiarhimandrit Jeremija je najduže poglavar nekog manastira u Ruskoj pravoslavnoj crkvi — više od 35 godina.
Njega je Putin prošle godine odlikovao Ordenom Aleksandra Nevskog, a ranijim ukazima šefa ruske države on je bio odlikovan i ordenima Prijateljstva i Časti.
Prvi ruski monasi pojavili su se na Atosu još u vreme svetog ravnoapostolnog velikog kneza Vladimira, a na Svetoj Gori zamonašio se i rodonačelnik ruskog monaštva Prepodobni Antonij Pečerski.
Inače, ovo će biti druga poseta ruskog lidera ruskim manastirima na Svetoj Gori.
Putin je prvi put posetio Svetu Goru 2005. godine. Istina, iz trećeg pokušaja.
Prvi put je želeo to da učini 2001. godine, na početku svog predsedničkog mandata. U dogovoreno vreme bila je takva oluja da se na ostrvo nije moglo stići ni brodom ni helikopterom. Među pravoslavnima se tada moglo čuti da Presveta Bogorodica nije htela da ga pusti na svoju teritoriju zbog teških grehova Sovjetskog Saveza.
Drugi put je morao da se vrati iz Grčke zbog terorističkog napada na školu u Beslanu, 2004. godine, pa je na Atos stigao tek 2005. On je bio prvi predsednik Rusije koji je posetio ovo za vernike sveto mesto.
Tada je ruski predsednik rekao da je u Rusiji došlo do velikih promena i da se sada svaki čovek, bilo koje nacionalnosti i veroispovesti, može vratiti svojim duhovnim korenima.
Grčki mediji su tada dali značajan publicitet Putinovom dolasku, ističući da je reč o „najznačajnijoj poseti jednog šefa države Svetoj Gori u poslednjih nekoliko vekova“.
Putin će se, inače, tokom svog dvodnevnog boravka u Grčkoj sastati i sa grčkim predsednikom Prokopisom Pavlopulosom i premijerom Aleksisom Ciprasom.
Očekuje se da će lideri dveju zemalja razgovarati o bileteralnim trgovinsko-ekonomskim odnosima i saradnji u oblasti investicija, uključujući i realizaciju zajedničkih projekata u sferi energetike i transporta.
Ovo će biti prva Putinova poseta nekoj od zemalja Evropske unije u poslednjih pola godine.
Poslednji put ruski predsednik je posetio zemlju-članicu EU u novembru prošle godine, kada je učestvovao na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi u Parizu.
