Kreativan, nagao, impulsivan, često i nepromišljen. Ovako su opisivali šahovskog velemajstora Garija Kasparova. Karakteristika njegove igre bili su (uglavnom) napadi, komplikacije i čekanje da se protivnik „istrči“. Da, i svesno žrtvovanje figura.
Opsesija potezima protiv Putina
„Šah je više nego igra, manje nego nauka“, pohvalno je, svojevremeno, konstatovao Volter.
Međutim, kad šah postane geopolitička igranka, onda dobijemo tekstove poput Kasparovljeve kolumne u britanskom „Gardijanu“ gde kazuje da izlazak Velike Britanije iz Evropske unije nije samo pusta želja službenog Kremlja, već i nešto što aktivno podržava tako što bira evropske vođe koje docnije koristi kao klin protiv EU.
Sve u svemu, da vam ne prepričavamo ovo neinventivno štivo, nastavak stare Kasparovljeve opsesije — od 2005. kad je izašao iz šaha i nepromišljeno uleteo u politiku — o kojoj, ali i o Kasparovu, najbolje govori rečenica: „Ako tragate za najboljim potezom, najbolje je pogledati šta želi Putin i zatim učiniti suprotno od toga“.
U tom, navodnom, rasparčavanju Evropske unije Putinu pomažu ili će pomagati najverovatniji republikanski kandidat za predsednika Amerike Donald Tramp i evropska desnica.
Porazno je kad veliki mislilac, a Kasparov to istinski jeste, ima izvitoperene stavove, i čovek je koji na sva usta govori o demokratiji, a ide u komitet po mišljenje. Taj komitet je Stejt department.
Nevešta odbrana svetskog reda
„Ne možemo stati. Nema odmorišta na ovoj tački. Došli smo do mesta na našem putovanju gde ne može biti zaustavljanja. Moramo nastaviti. Mora biti ili svetska anarhija, ili svetski red“, citira Kasparov u kolumni Čerčila.
Međutim, Čerčilov svetski red veoma se razlikuje od (do)sadašnjeg svetskog reda — uspostavljenog padom Berlinskog zida — sa, koliko do juče, jedinom dominantnom svetskom silom.
Na Berlinskom zidu je postojao grafit sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva koji se ljubi sa svojim saveznikom i predsednikom Istočne Nemačke Erihom Honekerom. Kao aluzija na taj grafit, nedavno je u Vilnjusu napravljen grafit Putina i Trampa.
„Čim pacer vidi šah, on daje šah“, rekao je svojevremeno veliki mag šaha Bobi Fišer.
Kasparov je u šahu velemajstor, ali je u politici očito pacer, pa čim vidi priliku (da napadne Putina) skoči na nju. I propadne.
Tako u pomenutoj kolumni pod naslovom „Poljubac koji bi mogao da bude kraj EU“, brine o EU posle navodnog saveza Putina i Trampa, a suštinski političkih figura protiv kojih Kasparov ne ume da igra, pa bi da ih skloni.
Političar Kasparov previđa seriju poteza
Evropska unija je slaba, činio nešto Putin ili ne činio, a ne čini ništa jer ima preča posla.
Uostalom, EU je ovakva bila i pre 10 ili 15 godina. Spolja gladac, a unutra jadac. Fasada navodno od čelika, ali napravljenog u Americi.
Naime, EU je ovakva, slaba, jer tako želi Amerika.
Prema tome, Evropska unija bi možda mogla da jača, a ne da slabi. No, jaka Evropska unija postaje pandan ili bar partner Americi, a Vašingtonu — kao što znamo — ne trebaju partneri. Slaba EU, da podvučemo, pogoduje imperijalnim namerama SAD.
Rusiji pak odgovara jaka EU, jer jaka EU znači jaka Nemačka ili osovina Francuska—Nemačka. Smeta li Rusiji jaka Kina? Ne, čak sve uspešnije sarađuju. Dakle, ne bi joj smetala ni jaka EU. Uostalom, zar stvarno iko (geo)politički iole obavešten misli da bi Nemačka i Francuska uvele sankcije Rusiji da je EU stvarno jaka?
„Bregzit“ koji navodno brine Kasparova, a suštinski mu služi za napad na Putina, smišljen je da bi ojačao uticaj Britanije u EU, a ne da bi ona iz nje izašla. I ako u toj Uniji ima klipova, ili igrača koji igraju za treću stranu, onda je to Britanija. Ako ne igraju za Amerikance ili sa Amerikancima, Britanci igraju za sebe.
Raspadom EU države iz Evrope postaju još slabije, a to mnogo više pogoduje Americi nego Rusiji. Problem sveta nije jaka EU, već jak NATO. A NATO je jak upravo zbog slabe EU.
Gde je posle onomadašnjeg sastanka „Normandijske četvorke“ otišla Angela Merkel? Ko je uvek glavnokomandujući združenih snaga NATO u Evropi? Kome je blizak bivši francuski predsednik Sarkozi koji je Francusku vratio u NATO? Odgovor na sve je — u Ameriku, Amerika, Americi.
Zato bi Kasparov, ako mu je stvarno stalo do EU i do demokratije, trebalo da se raduje rukovanju Angele Merkel, Fransoa Olanda i Vladimira Putina. Stisak tih šest ruku mogao bi da, i spolja i iznutra ojača EU i bude kraj hegemonije Amerike.
Šahista Kasparov to sigurno zna. Političar Kasparov previđa poteze. Ili su mu u „komitetu“ rekli šta da misli. U oba slučaja gubi. Ne valja to za nekoga ko je navikao da pobeđuje.