Sagovornici Sputnjika gotovo su saglasni u oceni da Nemačka pristaje na kompromise sa Amerikom jer je nedovoljno vojno jaka, a donekle joj, ma koliko to paradoksalno zvučalo, odgovara takav odnos jer nema jedinstva u samoj EU.
Slobodan Reljić, dobar poznavalac germanskih prilika smatra da Nemačka, kao ozbiljna i kulturna i istorijska činjenica, ima potrebu da bude samostalna, ali je njena sadašnja pozicija veoma slaba, a stepen okupiranosti od Amerike veoma veliki.
Velika američka baza
„Nemačka je bukvalno zemlja u kojoj su Amerikanci napravili sve. Zapadne sile, a pre svega Amerika. Oni su im napravili vojsku, državne strukture, podigli su njihovu privredu, oni kontrolišu njihove tajne vojne i civilne obaveštajne službe. Nemojte zaboraviti da je Nemačka i danas zemlja u kojoj imate američke vojne trupe. Jedno vreme su iz Nemačke odlazili američki tenkovi, a poslednje dve godine se vraćaju“, precizira Reljić.
Milan Igrutinović, saradnik Instituta za Evropske studije kaže da je Nemačka u vojnom smislu, manje više drugorazredna sila, pa je to jedan od razloga njene spoljne politike.
„Deo njene političke strateške kulture je takav da te hardkor bezbednosne stvari ipak ne ističu u prvi plan. I zbog senzibiliteta prema svojim susedima u Evropi, a i prema Evropi u širem smislu. Nemačka politička elita nije voljna da se preterano bavi usko shvaćenim nacionalnim nemačkim interesima, u vojno-bezbednosnom smislu“, dodaje Igrutinović.
Nemačka i te kako pazi, pojašnjava on, da u pregovorima sa Rusijom ne naljuti svoje susede u istočnoj Evropi i da ne stvori percepciju da na uštrb ostalih u Evropi kreira dogovor sa Rusijom i tako bude označena kao kvariša postojeće raspodele snaga.
Zašto se Nemačka ne sporazume sa Rusijom
S druge strane, dodaje Igrutinović, poslednjih pet-šest godina Nemačka je igrom slučaja u tom rukovodećem položaju u Evropi zato što je Francuska ekonomski oslabila i ispala kao bitan strateški igrač. Nemačka je ostala usamljena ali u isto vreme, prema Igrutinoviću, nema strateško iskustvo, a osim ekonomske snage nema ni stratešku težinu kojom bi mogla da utiče na donošenje većih odluka u Evropi.
„Kad mi kažemo: zašto se Nemačka ne sporazume sa Rusijom, na prvi pogled bi to za Nemačku bilo korisno. Ali, opet su Nemci svesni da bi za njih bilo loše da se od Amerike raskače na brz ili prosto neugodan način, koji ne podrazumeva neki širi dogovor“, pojašnjava Igrutinović.
Da ne bi bila percipirana kao imperijalista koji će napraviti ponovo neku novu glupost u Evropi, Nemačka, prema Igrutinoviću, zato jako oprezno i konzervativno u svemu postupa i trudi se da za bilo koju odluku koju želi da donese napravi što veći konsenzus u Evropi, čak i po cenu sopstvenih interesa.
„Zato su oni spremni da trpe pad izvoza u Rusiju i pad ekonomskih odnosa, da ne bi oštetili svoju poziciju unutar Evropske unije. To je prosto njihova dilema i oni su manje-više odlučili da idu tim smerom i ne vidim da će se to u budućnosti menjati“, zaključuje Igrutinović.
