Prema informacijama „Fajnenšel tajmsa“, Bundestag planira da prizna pojam „genocid“ kada je reč o masovnim ubistvima jermenskog stanovništva tokom Prvog svetskog rata na teritorijama koje su bile pod kontrolom Otomanskog carstva, i da zvanično osudi ove akcije. Glasanje je planirano za 2. jun ove godine.
U aprilu 2015. Bundestag je usvojio sličnu rezoluciju, ali u njoj ubistava jermenskog stanovništva nisu direktno označena kao „genocid“.
Merkelova ne želi da naljuti Erdogana
Prema mišljenju „Fajnenšel tajmsa“, priznavanje genocida nad Jermenima bilo bi veoma štetno po nemačku kancelarku Angelu Merkel, jer je Erdogan, blago rečeno, nezadovoljan „nepoštovanjem EU prema Turskoj“ i preti da će poništiti dogovor o migrantima. Nije teško zamisliti kako će Erdogan reagovati u slučaju da odluka o priznavanju genocida bude doneta.
Na stogodišnjicu genocida, 2015. godine, u Bundestagu su vođene žučne rasprave po tom pitanju, ali tada je vlada Merkelove uspela da se suprostavi inicijativi zelenih i da skine osetljivo pitanje sa dnevnog reda. Ali, analitičari smatraju da će ovog puta, nakon raskola u vladajućoj koaliciji, rezolucija biti usvojena.
„Ankara će verovatno biti besna, ali Bundestag ne treba da dozvoli despotima poput Erdogana da ga ucenjuje“, smatra jedan od lidera zelenih Džem Ozdemir, inače, potomak imigranata iz Turske.
Istorijska odgovornost, ali i ogorčenost Erdoganovom retorikom
U Nemačkoj živi oko četiri miliona ljudi turskog porekla, i, kako kaže za Sputnjik nemački politički analitičar Aleksandar Rar, u ovoj zemlji postoje ozbiljne lobističke grupe, koje podržavaju Erdogana.
Osim toga, Merkelova i njena vlada ne žele sukob sa Turskom jer je njima potrebna pomoć u rešavanju migrantske krize. Ali, kaže Rar, ovom rezolucijom bi Bundestag poslao Ankari jasnu poruku da nemačka strana iz moralnih razloga prihvata svoju istorijsku odgovornost za ono što se desilo Jermenima, jer je u doba Prvog svetskog rata bila saveznica Otomanskog carstva.
S druge strane, na taj način Nemačka kažnjava Tursku, jer su Nemci ogorčeni zbog politike koju Erdogan sprovodi u sopstvenoj zemlji, kao i retorikom koju koristi u dijalogu sa Nemačkom i EU.
„On pritiska Nemačku i EU, želi viznu liberalizaciju i bolju ekonomsku saradnju. Pritom otvoreno kaže da ukoliko do toga ne bude došlo, Turska neće zaustavljati izbeglice koje žele da se domognu EU“, objašnjava Rar.
Zašto se Erdogan plaši rezolucije o genocidu
Aleksandar Rar smatra da se Turska ne plaši samo „moralne osude“ njenih zločina nego i konkretnih koraka, na primer, mogućnosti da će ohrabrena Jermenija tražiti materijalnu odštetu ili čak imati teritorijalne pretenzije prema Turskoj.
„Zato će Erdogan do kraja pretiti drugim zemljama ozbiljnim posledicama priznavanja genocida“, dodaje on.
Rar kaže da zasad ugovor o migrantima funkcioniše kako treba i da je „Erdogan stvarno uspeo da zatvori granicu jer dobija velike sume novca iz EU“.
„Bundestag će o rezoluciji glasati početkom juna, kada će se nastaviti rasprava o viznoj liberalizacije za turske građane. Ne isključujem da će doći do jedne vrste kompromisa, to jest Nemačka će usvojiti rezoluciju o genocidu, ali će zauzvrat Turska dobiti bezvizni režim“, zaključio je Rar.
Inače, genocid nad Jermenima su priznale mnoge zemlje EU, poput Francuske, Italije, Belgije, Poljske i Austrije, većina latinoameričkih država, kao i Kanada i Rusija.
