Iran
Nakon što je 15. marta 1951. godine iranski parlament usvojio zakon o nacionalizaciji naftne industrije u zemlji, a pokušaji da se problem reši pregovorima propali, američki državni sekretar Džon Dales i bivši šef CIA Volter Smit razradili su plan o svrgavanju premijera zemlje Mohameda Mosadika i dovođenja na vlast bivšeg ministra unutrašnjih poslova Fazlola Zahedija. Operacija je dobila naziv „Ajaks“.
Mosadik je ipak uspeo da sazna za njega, pa je odlučio da ga preduhitri, nameravajući da udalji šaha Rezu Pahlavija s vlasti. Uspeo je u tome, ali su izbili masovni neredi, u čijoj su organizaciji, prema nekim podacima, takođe učestvovali agenti CIA. Na stranu demonstranata stali su vojnici lojalni šahu.
Rezidenciju Mosadika napali su tenkovi, što je primoralo premijera da dâ ostavku. Nekoliko dana kasnije Pahlavi se vratio u Iran. Uspeo je da ostane na vlasti još gotovo 25 godina. Vladar je svrgnut 1979. godine nakon Islamske revolucije.
Gvatemala
U Gvatemali je 1944. godine nakon revolucije na vlast došla vlada koja je nameravala da vodi politiku nezavisnu od Vašingtona. Dozvoljen je rad Radničke partije Gvatemale, što je u Americi dovelo do strahovanja od jačanja komunističkog raspoloženja u Latinskoj Americi.
Nacionalizovano je poljoprivredno zemljište, a jedan od najvećih posednika u to vreme bila je američka „Junajted frut kompani“. To je takođe izazvalo nezadovoljstvo u Vašingtonu.
Posle pokušaja da se izvrši pritisak na novu vladu, CIA je 1952. godine pripremila plan državnog prevrata u zemlji. Za to je bio odgovoran zamenik direktora uprave Frenk Vizner. Prema planu, u Hondurasu je formirana „antikomunistička vladajuća hunta“, u koju su ušli Karlos Salazar i budući predsednik države Kastiljo Armas. Na teritoriji srednjeg Hondurasa formirani su naoružani odredi čije su borce pripremali saradnici CIA, kao i američki vojni kadrovi.
Nasilna etapa operacije počela je 1954. godine. Ustanike su podržavali brodovi SAD koji su blokirali priobalje Gvatemale. Avioni bez oznaka su bacali propagandne letke. Oružane formacije su 18. juna prešle granicu Gvatemale i Hondurasa. Ustanici su izveli uspešnu ofanzivu. Rezultat borbi bio je dolazak Armasa na vlast početkom avgusta. On je u zemlji uveo represiju protiv socijalista i komunista.
Kongo
Nakon prvih izbora posle proglašenja nezavisnosti 1960. godine u Kongu je premijer postao Patris Lumumba, koji je razvijao odnose sa socijalističkim blokom. To je izazvalo nezadovoljstvo u Vašingtonu. Prema nekim podacima, planovi o uklanjanju Lumumbe s vlasti počela je da kuje CIA. U septembru je pukovnik Mobutu organizovao državni prevrat, u kojem je Lumumba svrgnut, a kasnije ubijen. Okolnosti njegove smrti nisu do kraja poznate. Britanski Telegraf je 2013. godine objavio podatke o tome da je ubistvo Lumumbe organizovala sardnica britanske obaveštajne službe Dafna Park.
Panama
Nije uvek bila reč o podršci oružanim prevratima. Neki lideri su jednostavno snabdevali CIA neophodnim informacijama. Lider Paname od 1983. do 1989. Manuel Norijega je od kraja pedesetih aktivno sarađivao s američkom obaveštajnom službom. U Vašingtonu su 1988. otkrili da je Norijega umešan u narko-biznis. Zbog toga je svrgnut u operaciji „Just Cause“ koju je, ironijom sudbine, organizovao Vašington.
Liberija
Saradnjom s američkom obaveštajnom službom može da se pohvali i bivši lider Liberije Čarls Tejlor. List Boston glob objavio je 2012. materijal zasnovan na razgovoru s ekspertima i bivšim obaveštajcima, u kojem je navedeno da su od početka osamdesetih Pentagon i agenti CIA radili s Tejlorom. U zatvorenim arhivima, prema njihovim tvrdnjama, čuva se najmanje 48 dokumenata koji su na neki način povezani s liberijskim predsednikom. Pretpostavlja se da je Tejlor, pored ostalog, informisao Vašington o libijskom lideru Moameru Gadafiju.
Brazil
U petak su objavljene informacije o vezama novog vršioca dužnosti predsednika Brazila Mišela Temera s američkom obaveštajnom službom.
Prvo elektronsko pismo objavljeno na sajtu Vikiliksa Temer je uputio iz brazilskog grada Sao Paola u Majami, u štab komande američkih oružanih snaga u zoni Centralne i Južne Amerike. U tom pismu Temer opisuje političku situaciju u Brazilu 2006. godine, u periodu kada je predsednik bio Lula da Silva. U pismu se spominje Temerov susret s predstavnicima američke ambasade, tokom koje je s njima podelio svoje viđenje političke situacije u zemlji. Drugo pismo datirano je 21. juna 2006. U njemu se spominje Temerov sastanak s američkim diplomatama u ambasadi SAD u brazilskoj prestonici. Na sastanku je ponovo bilo reči o političkoj situaciji u zemlji.
