Kada je Džef Bezos napustio posao u oblasti finansija i preselio se u Sijetl da bi započeo novi posao, iznajmio je kuću sa garažom — sledio je, zapravo, matricu po kojoj su počeli „Epl“ i „Majkrosoft“. Iako je počeo da prodaje knjige, firmi koju je osnovao dao je ime Amazon, jer je velika reka na najbolji način odražavala obim njegovih ambicija.
A Bezosove ambicije pokazuju i brojke. „Amazon“ je osnovan 1994, a nakon tri godine izašao je na berzu; od tada, akcije ove kompanije porasle su deset puta, a „Amazonova“ tržišna kapitalizacija iznosi 345 milijardi dolara. Akcije „Amazona“ dosledno su rasle poslednjih 20 godina, nakratko su pale početkom ove godine, a onda nastavile rast za koji niko ne može da kaže kada će se završiti.
U čemu je tajna „Amazona“? „Amazon“ je pionir e-tržišta, i mnoge stvari koje ljudi danas uzimaju zdravo za gotovo produkt su ove kompanije i njenog vlasnika. Unošenje broja kreditne kartice u internet pretraživač nekada je bio znak ludila, sve dok „Amazon“ nije pokazao sve prednosti bezbedne elektronske kupovine. Kada su na taj način počeli da kupuju knjige, ljudi su želeli da kupuju i druge stvari. Danas globalno elektronsko tržište vredi 1,5 hiljada milijardi dolara.
„Amazon“ je dva puta iz korena promenio tržište knjiga — prvi put učinivši svaku knjigu brzo dostupnom, a potom učinivši tržište elektronskih knjiga masovnim. Do pojave Kindla, 2007, gedžeti za čitanje elektronskih knjiga bili su nezgodni za upotrebu i malo ljudi ih je koristilo. Kindl je jednostavan za upotrebu, može se koristiti bilo gde i dozvoljava instant isporuku. Amazon je takođe pionir u novom postupku skladištenja podataka, klaud kompjutingu. Još 2006, Amazon je počeo da iznajmljuje „prostor“ za skladištenje podataka po satu, što uveliko smanjuje troškove. Amazonove usluge ove vrste koriste mnoge kompanije, između ostalog i „Netfliks“, „Instagram“, „Pinterest“ i „Spotifaj“.
Amazon je nedavno pokrenuo niz novih projekata, među kojima se izdvajaju Amazon video dajrekts, koji ima ambiciju da postane glavni konkurent Jutjubu i Amazon video, koji za mesečnu pretplatu korisnicima omogućava pristup velikoj količini filmova, TV emisija i drugih video-materijala, uključujući i one koji su specijalno napravljeni za Amazon. Tako je poznati voditelj sa Bi-Bi-Sija Džeremi Klarkson, posle odlaska sa britanskog TV kanala, potpisao ugovor za emisiju na Amazon video.
„Amazon“ takođe stalno unapređuje svoju trgovinsku mrežu. Berlin je nedavno postao prvi grad u Nemačkoj u kome je moguće dobiti naručenu robu u roku od jednog sata. Uz doplatu, naravno. Međutim, ono po čemu se „Amazon“ odlikuje, to je stalna komunikacija sa kupcima. „Amazon“ je prva kompanija koja je uvela onlajn rejtingovanje, što je jako iznerviralo profesionalne književne kritičare. Danas je rejtingovanje uobičajeno i kupci daju određeni broj zvezdica svim proizvodima koji se mogu nabaviti onlajn, bilo da su to knjige, hotelski smeštaji ili baštenska creva.
Još jedna stvar razlikuje „Amazon“ od njegovih konkurenata. U vreme kada je Volstrit opsednut kvartalnim izveštajima, a tehnološke kompanije gomilaju novac bez ideja kako ga uložiti, Amazon se čvrsto opredelio da u izboru između sticanja profita i ulaganja u nove oblasti bira ovo drugo. To je jasno saopšteno i akcionarima, koji su tom politikom zadovoljni.
Niko ne zna koliko će „Amazon“ vredeti kroz nekoliko godina, ali očekivanja berzanskih stručnjaka su da vrednost ove kompanije za deset godina može da naraste do neverovatne tri hiljade milijardi dolara. Jer teško je takmičiti se sa kompanijom čiji akcionari ne očekuju profit; njihova spremnost da rade na nuli ili čak na negativnoj margini čini veliku prepreku za ulazak konkurenata na tržište.
Novinari su više skeptični i napominju da su se mnoge kompanije, na primer „Cisko“ ili „Gugl“, koje su isto toliko obećavale kao i „Amazon“, zaustavile na vrednosti od nekoliko stotina milijardi dolara. Ipak, i ako kompanija bude rasla samo dva puta godišnje, ubrzo će stići svoje glavne rivale — „Epl“ i „Gugl“.
