Narodni muzej u Beogradu proslavio je ovih dana svoj 172. rođendan uz vest da je konačno potpisan ugovor s izvođačem radova na restauraciji, sanaciji i adaptaciji centralnog muzejskog zdanja na beogradskom Trgu republike.
Dok čekaju da „iscuri“ 540 dana, koliko je predviđeno za završetak ovog velikog posla, zaposleni u Narodnom muzeju uveliko pripremaju nekoliko reprezentativnih izložbi svetskog nivoa, koje bi mogle da obraduju Beograđane i njihove goste čim se zgrada muzeja otvori.
„Budući da se međunarodne izložbe planiraju nekoliko godina unapred, imamo veoma lep kontakt i inicijativu iz Nemačke, da kada završimo najvažnije radove na sanaciji, adaptaciji i restauraciji Narodnog muzeja, predstavimo grupu ’Most‘. Takođe, već radimo na izložbi posvećenoj jubileju Edgara Degaa, na njegovoj retrospektivi. U kontaktu smo s Kinom, gde ćemo se predstaviti, potpuno smo spremni da učestvujemo u toj izložbi, a potom ćemo Degaa predstaviti i kod nas“, kaže u razgovoru za Sputnjik direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.
S obzirom na to da obnova i preuređenje Narodnog muzeja traju već 13 godina, koliko je zatvorena i stalna postavka ove ustanove kulture, ne možemo bez određenog skepticizma da prihvatimo informacije o novim rokovima, kao i prema najavama ovakvih reprezentativnih izložbi.
Ipak, Beograđani, za razliku od, recimo, žitelja Beča ili Budimpešte, retko imaju priliku da u svom gradu vide vrhunske izložbe velikana svetskog slikarstva, zbog čega ovakve najave ne ostavljaju ravnodušnim strasne ljubitelje umetnosti.
Da bi jedna velika svetska izložba gostovala u nekom muzeju, potrebno je da ta ustanova ispunjava niz kriterijuma, pre svega bezbednosnih, objašnjava Bojana Borić Brešković.
„Uslovi da jedna izložba bude predstavljena bilo gde veoma su ozbiljni. Postoji obavezan ’fasiliti report‘, koji je vrlo visokog stepena odgovornosti. Narodni muzej radi na tome da ispuni ove uslove. S druge strane, postoji obaveza osiguranja. Negde postoji mogućnost državne garancije. Tu garanciju ne prihvataju mnoge zemlje, ali ona može da bude prihvaćena. Samo osiguranje takođe predstavlja dosta visoke troškove koje nismo u svakom trenutku sposobni da izdvojimo“, kaže Breškovićeva.
Najavljena restauracija, sanacija i adaptacija Narodnog muzeja, koje će izvoditi beogradska firma „Koto“, podrazumevaju obimne obimne građevinsko-zanatske radove, zamenu svih dotrajalih instalacija, uvođenje savremenih sistema, sanaciju i adaptaciju svih krovnih površina i svih prostora koji su namenjeni smeštaju i zaštiti kulturnih dobara.
„Naša čuvena velika sala koja prima izložbe biće u potpunosti opremljena najsavremenijim uređajima. Bezbednosti principi zahtevaju određene prolaze, komunikaciju. To su samo tehnički uslovi za novu stalnu postavku. Ceo naš atrijum i spratovi kompletno će biti pretvoreni u izložbene prostore. Sada se u tom prostoru mešaju depo, trezor i izložbeni deo“, kaže Breškovićeva.
Prema njenim rečima, s izvođačem radova se razmatra mogućnost skraćivanja rokova, odnosno pronalaženja načina da se delovi stalne postavke otvore pre kompletnog završetka radova, budući da prostori koji nisu izložbeni mogu da se preuređuju ne ometajući izlaganje muzejskih dobara.
