Kontakt sa kolegama iz ruske carine je načinjen, i u toku je proces započinjanja tehničkih pregovora o uspostavljanju „zelenog koridora“.
„Upravo spremamo poziv za rusku stranu koji će biti upućen danas ili sutra, kako bi ti pregovori što pre počeli“, izjavio je za Sputnjik zamenik direktora Uprave carina Srbije Duško Marinković.
On je objasnio da kategorija „zelenog koridora“ podrazumeva primenu posebnih olakšica i ubrzanje carinskih procedura pri prometu robe, što omogućava bržu otpremu i prelazak robe preko carinske linije uz minimalne administrativne prepreke.
Od takve trgovinske razmene obe strane mogu da imaju višestruku korist, a svakako najveću bi imala poslovna zajednica, dodao je on.
„U toku dana ili sutra ćemo poslati poziv kolegama iz ruske carine za zakazivanje sastanka kako bi započeli pregovore u cilju daljih dogovora na zaključivanju sporazuma koji bi nam omogućio ubrzanje carinskih procedura na osnovu najavnih podataka i uz uzajamno priznavanje određenih carinskih i drugih graničnih kontrola“, precizirao je Marinković.
Uprava carina je upoznata sa činjenicom da je ruska carina i sa drugim zemljama zaključila slične sporazume, koji, veruje, mogu da posluže kao obrazac za zaključivanje eventualnog sporazuma između ruske i srpske carine.
Uprava carina će biti spremna da sprovede svaki dogovor o uspostavljanju „zelenog koridora“ sa Rusijom, naglasio je on, ali i podsetio da je ta institucija izvršni organ u sastavu Ministarstva finansija.
Carinska služba nije instanca koja samostalno može da ispregovara sporazum i da ga zaključi, ali, dodao je, sigurno neće biti ni kočnica razvoju srpske privrede, tako da će sve što bude dogovoreno na nivou Vlade i uz saglasnost Ministarstva, svakako biti sprovedeno u praksi.
„Mi u svakom slučaju pozdravljamo svaku inicijativu koja bi dovela do poboljšanja privrednih aktivnosti, do privrednog rasta i ekonomskog oporavka zemlje i to je u ovom momentu jedan od prioriteta Uprave carina“, naglasio je Marinković.
I „zelenim koridorom“ protiv slabog izvoza
Srbija je sa Rusijom još 2000. godine potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini, koji joj praktično omogućava bescarinski izvoz domaće robe. Pogodnosti tog sporazuma, koje je dobila retko koja država, međutim, nismo iskoristili.
Nasuprot očekivanjima, izvoz u Rusiju u 2014. je posle četvorogodišnjeg rasta, bio tri odsto manji nego 2013. Verovatno bi rezultat bio daleko gori da izvoz prehrambenih proizvoda nije bio 66,7 odsto veći, prvenstveno zbog embarga koji je avgusta te godine Rusija uvela na uvoz prehrambenih proizvoda iz EU kao odgovor na sankcije Zapada zbog situacije u Ukrajini.
Sličan trend je nastavljen i u prošloj godini kada je, prema raspoloživim podacima Ministarstva trgovine, u prvoj polovini zabeležen pad ukupnog izvoza od 19 odsto, iako je prodaja prehrambenih proizvoda na godišnjem nivou porasla 40 odsto.
U međuvremenu su organizovani mnogi sajmovi, zasedali mešoviti srpsko-ruski komiteti za privrednu saradnju, razmenjivali smo privredne delegacije, ali osim lepih reči o mogućnostima, malo šta je ostvareno, kako je u nedavnom intervjuu za Sputnjik „priznao“ i potpredsednik Vlade Ivica Dačić.
On je ocenio da kao država nismo dovoljno organizovani da sistemski priđemo tom poslu.
„Dok nas s jedne strane Amerika i EU prozivaju da nismo uveli sankcije Rusiji, mi imamo smanjenje spoljnotrgovinske razmene, za razliku od tih zemalja koje su navodno uvele sankcije, a imaju povećanje spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom“, naveo je tada Dačić.
Najava otvaranja tehničkih pregovora o „zelenom koridoru“, koji bi bio od koristi domaćim proizvođačima i celoj poslovnoj zajednici, mogla bi biti znak da se ipak krenulo s mrtve tačke.
Da je skori dogovor o „zelenom koridoru“ moguć najavila je i zamenica šefa ruske carine Tatjana Golendejeva, istakavši da u Moskvi žele da što pre olakšaju i ubrzaju uvoz robe iz Srbije.
Ona je napomenula da Carina Ruske Federacije Srbiji nudi „zeleni koridor“, poput onoga koji imaju sa Italijom, Kinom i Turskom.
Ako se intenziviraju pregovori na relaciji Moskva—Beograd, celokupan posao oko „zelenog koridora“ bi se mogao završiti u nekoliko narednih meseci jer, što je posebno važno, postoje dobra volja i uslovi za to, kazala je Golendejeva.
Protokol o razmeni podataka o vrednosti robe u prometu između Srbije i Rusije je potpisan u oktobru 2014. godine, ali još nije definisan način na koji će se to činiti.
Za novi korak saradnje potrebno je da se definiše međusobna komunikacija između dve carinske službe. Da bi „zeleni koridor“ mogao da funkcioniše, potrebna je elektronska razmena podataka i prolaz graničnih prelaza bez carinskih formalnosti.
Golendejeva je izrazila uverenje da će se u bliskoj budućnosti postići dogovor između carina Rusije i Srbije i da će „zeleni koridor“ funkcionisati. Optimista je, kaže, jer su odnosi između naših država odlični, a takođe i između carinskih službi.
