Vojna moć SAD na Bliskom istoku je veća od ruske, ali lokalni lideri sve češće posećuju Moskvu umesto Vašington. Kako navodi Ros, Arapi i Izraelci su „digli ruke“ od Obame, smatrajući ga neodlučnim.
„Utisak je važniji od obične moći: Rusiju smatraju zemljom koja je spremna da iskoristi silu kako bi uticala na političku ravnotežu u regionu, a nas ne“, objašnjava diplomata.
Barak Obama situaciju posmatra drugačije, piše Ros. Američki predsednik je uveren da primena sile za odbranu nacionalnih interesa treba da bude ograničena, a Moskva će, prema njegovom mišljenju, samo trpeti štetu zbog svoje vojne intervencije u Siriji.
Ipak, zemlje Bliskog istoka, među kojima i saveznice Amerike, smatraju da je uzor upravo politika Moskve, naglašava diplomata.
„Vojna intervencija Rusije prelomila je situaciju u Siriji i, nasuprot mišljenju Obame, učvrstila pozicije Moskve bez suštinskih gubitaka“, ukazuje autor.
Prema njegovim rečima, sirijska operacija nije samo učvrstila pozicije predsednika Sirije Bašara Asada, nego je umnogome izvela Moskvu iz međunarodne izolacije.
I ne samo to, sada i sam predsednik SAD zove Vladimira Putina kako bi ga molio za pomoć u pritiskanju Asada. I to jasno pokazuje na čijoj je strani prednost, navodi autor.
„Bliskoistočni lideri takođe toga postaju svesni i shvataju da treba da pregovaraju s Rusijom kako bi zaštitili svoje interese“, piše Ros.
Pritom, prema njegovim rečima, „bilo bi bolje kada bi u očima sveta Putin gubio, ali on pobeđuje“.
Ros smatra da Amerika treba da prati logiku „nasilne prinude“ kako bi ispravila situaciju. Diplomata predlaže da se pojača retorika protiv Irana, da se pripremi za naoružavanje sunitskih plemena u Iraku, kao i da pripreti Rusiji stvaranjem zona zabrane letova u Siriji.
