Vašington bi želeo da se vrati normalnom dijalogu sa Moskvom, u tom pravcu postoji napredak, rekao je američki državni sekretar Džon Keri posle susreta sa Vladimirom Putinom u Moskvi. Izjavu koja ukazuje na otopljavanje odnosa Rusije i SAD pojačava činjenica da je Keri insistirao na sastanku sa Putinom. Sam se pozvao u Moskvu.
U toku je pravi diplomatski desant na rusku prestonicu, posle poseta ministra inostranih poslova Nemačke Franka Valtera Štajnmajera i američkog državnog sekretara Džona Kerija, u Kremlj je doputovao i šef diplomatije Italije Paolo Đentilioni. Svi žele da se sretnu sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. Razlog leži u činjenici da je Rusija u strateškom i vojnom smislu pobedila u Siriji, kaže za Sputnjik profesor Fakulteta za medije i komunikacije Aleksandar Fatić. Rusko povlačenje iz te zemlje sigurno je bilo motivisano nekom vrstom dogovora sa SAD i predstavlja deo šireg plana da Amerikanci i Rusi dogovore rešenja za Bliski istok, kaže Fatić.
„Umereni krugovi u Vašingtonu sve više shvataju da se prema Rusiji ne mogu ponašati na način na koji je Amerika to činila do sada, da bez Rusije nema rešenja nijednog velikog svetskog pitanja, da Rusija više nije samo regionalna sila, već je super sila. To je nešto što američka diplomatija shvata i neće propustiti priliku da normalizuje odnose sa Rusijom“, kaže Fatić.
Slike i reči tokom susreta Lavrov–Keri–Putin, diplomatski protokol, ali i folklor koji je pratio Kerijev dolazak otkrivaju novu atmosferu u odnosima Rusije i SAD, ali ukazuju i na činjenicu da je američki državni sekretar u Moskvu doneo konkretne predloge, kaže sagovornik Sputnjika.
„Verovatno je reč o tome kako omogućiti snagama koje su se borile protiv DAEŠ–a u Siriji da dobiju odgovarajuću nagradu. Jedno od ključnih pitanja je kako će Amerikanci gledati na Tursku i potrebe Kurda, koji su tu odigrali veliku ulogu, da dobiju neku vrstu autonomije u graničnom pojasu Sirije i Turske. Jasno je da postoji stepen slaganja i da će Rusija i SAD naći način da urede ta pitanja“, siguran je Fatić.
Međutim, stavovi dve najveće svetske sile kada je u pitanju Ukrajina i dalje teško da mogu da se približe. Moskva se i dalje uslovljava, sankcije ostaju, a istovremeno se ponovo puca oko Donbasa, čak je došlo do pokušaja prodora vojske Ukrajine. To što SAD potpuno drugačije igraju na tom frontu Aleksandar Fatić objašnjava činjenicom da je reč o ključnoj tački u planovima NATO–a.
„Alijansa želi da se instalira oko ruskih granica i onemogući efikasan protivudar u slučaju nekakvog sukoba. Istovremeno, Ukrajina je naklonjena zapadnim integracijama i SAD ne žele da se liše tog instrumenta pritiska na Rusiju. Zato ovde ne važi međunarodno pravo, niko ne pominje odgovornost Porošenka i Vlade u Kijevu za ratne zločine, granatiranje sopstvenih gradova, ubijanje civila. SAD misle da tu još imaju prostora da slabe Rusiju", ocenjuje Fatić.
Na pitanje da je i na tom žarištu moguće očekivati nekakav pomak, da li će američki predsednik Barak Obama na kraju mandata učiniti nešto čime bi opravdao Nobelovu nagradu za mir, Fatić, koji je i naučni savetnik Instituta za filozofiju i društvene nauke, kaže da je očigledno da je prvi čovek SAD počeo da nastupa mnogo umerenije u spoljnoj politici.
„Ne treba zaboraviti da je došao na mesto predsednika sa aurom mirotvorca koji namerava da promeni agresivnu politiku, pokazalo se da je njegova administracija agresivnija. Maksimalno je povećala upotrebu dronova, dinamiku međunarodnih intervencija, verovatno Obama sada ima potrebu da očisti svoj imidž i uradi i nešto od onoga što je bio deo njegove predizborne platforme“, kaže on.
I stručnjak Međunarodnog instituta humanitarno–političkih studija iz Moskve Vladimir Bruter smatra da američka administracija želi da reši mnoge probleme pre početka izborne kampanje u avgustu.
„Imaju zadatak da učine ono što mogu kako bi regulisanje krize u Siriji bio adut predizborne kampanje Hilari Klinton. Mislim da će se maksimalno potruditi i da se Ženevski proces ne odvija uz duge pauze ili prepreke“, kaže Bruter za Sputnjik.
On ipak procenjuje da sva pitanja koja se tiču aktuelnog sirijskog predsednika ostaju u zagradama, jer su ona zapravo glavni momenat ovih pregovora, a novih odluka na tu temu još nema.
