Ljubica Miljković je među onima koji su reagovali povodom izložbe „Između sećanja i zaborava — dela iz zbirke Jovičić“ u Kući legata i tražili da se ona zatvori jer je većina dela predstavljenih na njoj falsifikovana.
„Za te slike ne znam koju bih reč upotrebila, one nemaju nikakvu vezu sa stvaralaštvom umetnika čije ime nose. Potpisane su, naravno, lažno. To su sve falsifikovani potpisi. Ne govorim o svim slikama, ima tu i nekoliko radova iz 19. veka i nekoliko nepoznatih umetnika tačno atribuisanih, kao, recimo, Dušan Aleksić. Međutim, tu se nalazi i izložba slika Dušanovog oca Stevana Aleksića, koji je tada u Minhenu postigao vrhunac onog minhenskog realizma i kasnije obeležio svoje slikarstvo upravo time, a ovde je jedna slika koja nema veze s tim“, rekla je Ljubica Miljković u Sputnjikovoj emisiji „Orbita kulture“.
Istoričarka umetnosti kaže da je velika sramota što se urušavaju opusi velikih umetnika.
„To nisu atipična dela, to su dela koja ti umetnici nisu naslikali. Kada se ovako nešto desi, onda je to grubo kršenje autorskih prava. Na Zapadu se takvi falsifikati jednostavno unište“, ističe Miljkovićeva i predlaže da se javna polemika koja je nastala povodom ove izložbe prekine na najjednostavniji način — analizom, odnosno nuklearnim snimanjem u Vinči.
Da podsetimo, reč je o falsifikatima s potpisima Petra Lubarde, Ljubice Cuce Sokić, Vlaha Bukovca, Ignjata Joba…
Ljubica Buba Miljković je izložbu nazvala sramnom i tražila da se ona zatvori, kao i da se povuče izložbeni katalog. Umesto toga, Kuća legata je pozvala policiju da čuva postavku.
„Federiko Čeri, veliki stručnjak za evropsko slikarstvo, naročito italijansko, kada je došao da vidi jednu izložbu u muzeju Mimare, oduševio se redovima ispred zgrade. Međutim, kada je ušao i video šta se tamo izlaže i da su to falsifikati, bio je zgranut zbog činjenice da se veliki broj mladih i dece uči na lošim primerima o velikoj italijanskoj umetnosti. Mislim da je ovde isti problem. Zato sam i reagovala“, kaže Ljubica Miljković.
Naša sagovornica ne očekuje nikakav poseban epilog povodom ovog skandala, ali naglašava da ovakva dela ne smeju da se izlažu javno.
„To delo možete u stanu da držite i da mu se vi divite. Dok nije izneto u javnost, mnogo manje boli nego kada se to obelodani. Posebno nemate pravo da izigravate ruglu dela iz drugih država, umetnika drugih nacija. To prosto nije dopustivo.
Portreti Igora Vasiljeva pred beogradskom publikom
Ljubica Miljković je, inače, pre nekoliko večeri u Art galeriji „Kanvas“ otvorila izložbu portreta Igora Vasiljeva, slikara ruskog porekla koji je u srpskoj umetnosti ostavio neizbrisiv trag.
Značaj ovog nevelikog opusa (iza Vasiljeva, koji je pod nerazjašnjenim okolnostima tragično stradao veoma mlad, ostalo je 120 dela) ogleda se u prvom redu u otklonu od socrealizma, ali i u utiranju puta takozvanom slikarstvu surovosti koje će slediti mnogi naši umetnici.
„Igoru Vasiljevu, koji je bio iz ruske izbegličke porodice, kada je počelo da se kuva oko Informbiroa, ponudili su da bude špijun, na šta nije pristao. U to vreme socrealizma bio je blizak krugovima demokratske omladine kojima su pripadali Pekić, Mihiz i ostali naši kasniji disidenti. Zbog odbijanja je bio na prisilnom radu. Svih tih 13 meseci je stvarao“, kaže Miljkovićeva.
Vasiljev je izgubio i pravo na dalje studije jer je, kao već formiran crtač, odbijao da radi olovkom.
Izložba „Portreti — Igor Vasiljev“ traje do 20. maja.
