Ekrani raznih dimenzija postali su naši prozori u svet, ali i neka vrsta neprobojnih okvira koji nam ograničavaju pogled na ono što nas zaista okružuje. Posebno su ugrožene mlade generacije koje, umesto da svet istražuju razgovarajući, putujući, čitajući, svoje bitisanje svode na virtuelnu razonodu — mobilne aplikacije, igrice i elektronsku komunikaciju zasnovanu na skraćenicama.
Ova slika postaje još sumornija zahvaljujući medijima koji život svode na politiku, dok su kultura, umetnost, književnost i drugi važni segmenti života s identitetom potpuno marginalizovani.
Manjina koja pokušava da se domogne površine bori se protiv vetrenjača poput slavnog junaka Migela de Servantesa, u čiju se slavu, zajedno s drugim književnim genijem — Vilijamom Šekspirom, upravo u subotu obeležava Svetski dan knjige.
Ovaj datum Sputnjik je obeležio razgovorom s piscem i akademikom Mirom Vuksanovićem, piscem i izdavačem Vladislavom Bajcem i književnim kritičarem Aleksandrom Jerkovom, koji su bili gosti u emisiji „Orbita kulture“.
Knjiga se, nažalost, ne može proglasiti slavljenicom na ovaj dan, smatraju naši sagovornici. Razlozi su brojni i zahvataju sve segmente društva, a najugroženije su mlade generacije.
Prepolovljeni Don Kihot i kopi-pejst Andrić
„Pre nekoliko dana sreo sam profesorku španske književnosti koja mi je ispričala da njeni studenti mogu da čitaju samo drugi deo ’Don Kihota‘ jer neki obrazac koji se popunjava ne može da primi celu knjigu — nije predviđeno da student koji izučava špansku književnost pročita celog ’Don Kihota‘“, priča Miro Vuksanović.
On navodi i poražavajući primer iz školskih klupa. Učenici jednog odeljenja dobili su zadatak da napišu sastav o pripovetkama Ive Andrića. Samo dvoje đaka je napisalo ono što je mislilo, a dvadeset osmoro je donelo gotov zadatak „skinut“ s interneta.
„Onda vam je jasno kako počinje priprema ljudi koji treba da vole knjigu. To se mora negovati od kuće, od osnovne škole. Lektira je izgubila onaj značaj koji je imala, a i studente štite od toga koliko će pročitati“, upozorava Vuksanović.
Prema rečima Aleksandra Jerkova, ono što se dešava na univerzitetu predstavlja odraz sveopšte komercijalizacije i produkcionizma.
„Više se ne obrazuju ljudi koji će postati samostalni, celoviti građani, ličnosti, nego se teži pravljenju proizvoda, a to je svršeni student. On je to pet godina, posle ide da se školuje za nešto drugo, menja poslove i postaje polufabrikat za ceo život“, kaže Jerkov.
Vladislav Bajac primećuje da se današnji studenti i gimnazijalci izuzetno brzo umaraju, da nisu u stanju da izađu na kraj sa svim obavezama koje imaju.
„Ne možemo kriviti njih, nego opštu društvenu stvarnost zbog koje mislimo da su brojevi, cifre, novac i sva ta potpuno suluda merila, postali osnova za ono što radimo“, kaže Bajac.
Miro Vuksanović naglašava da je ovakvo stanje stvari globalni trend.
„U globalnom potrošačkom društvu, potrošač nije onaj koji samo uzima ono što mu je potrebno za život, već smo svi mi postali opšti potrošači političkog života. Danas su glavni likovi u našim životima političari, a odatle dolazimo do toga šta najčešće čitamo i o čemu najčešće pričamo“, upozorava Vuksanović.
Politika nam je odavno, nadovezuje se Vladislav Bajac, ušla u spavaće sobe i kupatila, odnosno u najintimnije delove našeg života.
„Porazno je što je to dozvoljeno jer je posledica svega toga intelektualna lenjost, nedostatak rada na umovima ljudi. Ta lenjost se proširila svuda, a ne može se stalno očekivati od ljudi koji se bave kulturom da ulažu enormne napore da bi zapušili rupe opšte svesti. To moraju biti akcija i reakcija, to mora da se podeli, da svako ima svoju ulogu“, navodi Bajac.
Hvl, bzv, pozz
„Klinci sada svi pilje u telefon, u neki nosač, neki tablet, neki kompjuterčić. I ne čitaju. Oni bi isto tako na tim svojim telefončićima mogli da čitaju pesme, mogli bi čak da slušaju vrhunske izvedbe naših najlepših pesama, ali ko ih na to bilo čime podstiče“, pita se Aleksandar Jerkov.
Miro Vuksanović ukazuje na još jednu, zabrinjavajuću dimenziju zavisnosti od internet razonode, koja predstavlja opasnost za jezik, pa samim tim i za identitet: „’Hvala‘ je postalo ’hvl‘, ’pozdrav‘ je postao ’pozz‘ i tako redom“.
„Od te dece su nastali svi ovi koje gledamo oko sebe. Dozvolili smo da deca iz koje će se generisati sitni lopovi i prevaranti i mangupi određuju atmosferu između vršnjaka. Kad se dete vine iznad svega toga i ima simboličke želje, čita, napreže se, onda srpski sistem obrazovanja kaže: To je tvoja privatna stvar, to što se ti takmičiš, to je tvoj motiv, to je nešto što si ti sam od sebe hteo“, kaže Aleksandar Jerkov.
Prema mišljenju Vladislava Bajca, u savremenom potrošačkom društvu mešaju se individualnost i samodovoljnost.
„Društvo i država su doprineli tome da unutar potrošačke kulture budemo samozadovoljni i da zaboravimo da je razvoj individualne misli, zapravo, osnov svega ovoga o čemu pričamo“, zaključuje Vladislav Bajac.
