Priliv migranata sa Bliskog istoka u Evropu Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske, izgleda da je iskoristio da se obračuna sa politikom nemačke kancelarke Angele Merkel po tom pitanju. Sa spremnim planom „Šengen 2.0“ u deset tačaka, Orban je već započeo turneju po evropskim državama kako bi od lidera EU dobio podršku za svoju ideju potpunog zatvaranja Evrope pred imigrantima.
Očekivano, Orban je prvo posetio Nemačku, ali umesto sa Merkelovom, tamo se sastao Helmutom Kolom, bivšim nemačkim kancelarom, koji zastupa ideju da „Evropa ne može da postane nova domovina za milione ugroženih ljudi širom sveta“. S obzirom da se to uklapa u Orbanov plan, njihov susret je u nemačkoj štampi ocenjen kao novi „šamar“ Angeli Merkel i njenoj izbegličkoj politici. Pre posete Kolu mađarski premijer se sastao i sa bavarskim kolegom i šefom CSU Horstom Zehoferom, žestokim unutarkoalicionim oponentom Angele Merkel po pitanju politike prema imigrantima.
Inače, Orbanov akcioni plan već kruži zemljama–članicama Višegradske grupe — Češkom, Slovačkom, Poljskom. S obzorom da među tim državama još postoji strah da će imigranti u jednom trenutku podeliti EU na istok i zapad, gde će centralnoj i istočnoj Evropa, kojima pripadaju pomenute države, a koje su znatno siromašnije od zapadnog dela, imigranti ostati na prsima, Orbanova ofanziva se u nemačkoj štampi ne shvata kao neozbiljna.
Da li Orban zaista može da pridobije kritičnu masu u EU na konto imigrantske krize i tako poljulja Merkelovu?
Miloš Jovanović, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže da je takva opcija vrlo moguća, s obzirom da je tema migranata škakljiva tema u EU.
„Činjenica je da mnoge države i narodi u EU nisu baš otvoreni za priliv izbeglica u svoje dvorište, iako se to u početku činilo drugačije. Merkelova već i u samoj Nemačkoj ima dovoljno kritičara zbog svoje migrantske politike tako da svaka drugačija teza, pa i ova za koju se zalaže Orban, ima i te kako smisla, ali i šanse za uspeh. Utoliko je sasvim moguće da Orban, ako ništa drugo, ono bar izazove ozbiljnu raspravu da li treba imati restriktivniju politiku kad su imigranti u pitanju. Tako da i ako Orban ne bude imao dovoljnu kritičnu masu da uzdrma Merkelovu, onda će svakako ta njegova ideja sigurno pokrenuti raspravu unutar EU o tom pitanju. Samim tim bi pozicija Nemačke bila uzdrmana“, objašnjava on.
Spoljnopolitički analitičar Dragan Đukanović, međutim, ne veruje da Orban može na bilo koji način, pa bila u pitanju imigrantska politika, da „naudi Nemačkoj.
„Znajući raspored snaga u EU, on nema veću podršku. On je, međutim, svakako bitan jer odražava stav Srednje Evrope prema imigrantskoj krizi, ali suštinski to ne može ništa ni da ugrozi niti da promeni“, veruje on.
Mađarski premijer je već najavio da će u svojoj državi održati referendum o kvotama za izbeglice jer, kako je rekao, „otkako imamo službeni predlog Brisela na stolu, imamo i veliki pritisak, a ako ne zaustavimo Brisel sa tim referendumom, oni će nam nametnuti mase ljudi sa kojima ne želimo zajedno da živimo“.
On je odbacio bilo kakav plan kvota o preraspodeli izbegličkog tereta, koji je tražila Evropska komisija, i predložio strožu kontrolu dolaska izbeglica, koji bi zahteve za azil podnosili izvan granica Evropske unije, u „kontrolisanim i izolovanim prihvatnim centrima“.
Orban je objasnio da je morao da predloži nešto novo, jer je predlog Evropske komisije za upravljanje migrantskom krizom bio „loše vođen“.
„Mi verujemo da u EU postoje oni koji svoje probleme žele da reše na taj način i oni koji to ne žele“, rekao je Orban, upozorivši da EU ne može da liši Mađarsku prava da sama odlučuje kako će rešavati te probleme.
Drugim rečima, EU ne može da stvori sistem u kojem će pustiti imigrante da dođu, a nakon toga svakoj zemlji–članici nametnuti kvote kojima će odrediti koliko koja zemlja mora da primi izbeglica.
