Podrška građana Evropskoj uniji je dosta ispod 50 odsto. Poslednjih godina, ta podrška beleži trend pada. Prema najnovijem istraživanju Cesida, kad se u pitanje anketiranima zajedno stave EU i NATO, svega 11 odsto građana smatra da je ulazak Srbije u ove saveze dobro rešenje, odnosno 71, 6 odsto anketiranih građana smatra da to nije dobro rešenje.
Takođe, duži niz godina je indikativan odnos mladih prema učlanjenju Srbije u EU.
Zato je Sputnjik u svom studiju ugostio dvojicu studenata Univerziteta u Beogradu — Filipa Živanovića sa Pravnog fakulteta i Zlatka Miloševića sa Fakulteta političkih nauka.
Ukrstili smo njihove stavove i argumente.
Filip Živanović tvrdi da je izrazito protiv Evropske unije jer smo svedoci da EU nije garant ni ekonomske, ni bezbednosne stabilnosti. To se, dodaje, pokazuje i na primeru migrantske krize, a sve fraze da je EU stabilna organizacija koja ima mehanizme da vodi samostalno svoju politiku padaju u vodu.
Zlatko Milošević pak tvrdi da se aktivno zalaže za ulazak Srbije u Evropsku uniju jer Srbija nema drugi ekonomski, politički, kao ni bezbednosni okvir kroz koji može obezbediti stabilnost i oporavak kako društva tako i države, osim punog članstva u EU.
Šta je za vas lično EU? Zašto ste vi lično za EU ili niste za EU?
Zlatko Milošević: Zato što prosečan Evropljanin živi više nego duplo bolje od prosečnog građanina Srbije. Zato što ima viši stepen zaštite od svih oblika nasilja. Takođe, prosečan građanin EU može mnogo lakše sebe realizovati u različitim oblastima, ima nebrojeno više prilika jer mu prostor u kome živi obezbeđuje bezbroj alternativa.
Filip Živanović: Mi stvari posmatramo iz nametnute paradigme da je EU ta koja treba da reši sve probleme, zaboravljajući da Srbija ima državnost i tradiciju stariju od EU i da je dokazala da može da izrodi pojedince koji mogu da daju doprinos evropskoj civilizaciji. Mi kad govorimo o EU ne govorimo o evropskoj civilizaciji jer je EU par ekselans politički projekat. EU, čini mi se, menja ulogu NATO-a: služi da drži Nemce dole, Amerikance unutra, a Ruse napolju.
Zlatko, šta bi bilo drugačije u Vašim studijama da je Srbija kad ste upisivali fakultet bila u EU?
Zlatko Milošević: Mladom čoveku su potrebni instituti koji bi mu pružili mogućnost da napreduje u izučavanju. Međutim, ne postoji mogućnost da Srbija mladim ljudima pruži savremene laboratorije ili institute. Ulaskom u EU dobila bi određena sredstva koja bi tokom godina mogla da ulaže u te institute, pa mladi više ne bi odlazili.
Da se Vi, Filipe, družite sa istomišljenicima ili imate kolege sa fakulteta koji su na suprotnom političkom stanovištu? Šta međusobno razgovarate?
Filip Živanović: Ljudi sa kojima se srećem i družim su uglavnom sličnog razmišljanja kao ja jer su to ljudi koji se danas ne informišu samo preko TV ekrana ili konvencionalnih izvora informacija, već su to ljudi koji čitaju i putuju. Najveći problem mladih u EU je nepostojanje izgrađenog sistema vrednosti, to što se EU svodi samo na puki materijalizam, a ljudi sa kojima razgovaram su ukorenjeni u tradiciji i na čitavu priču gledaju iz dublje perspektive. Njima jeste bitno da imaju siguran posao, da dobro žive, da mogu da planiraju svoju budućnost, porodicu, ali su na stanovištu da EU nije garant toga. Da smo sami tvorci svoje sudbine.
Razgovarate li i razumete li i one kolege koje ne misle kao Vi?
Filip Živanović: Pa da, to su ljudi koji uglavnom problematiku EU vezuju za egzistencijalnu stranu. Koji veruju da će nam ulaskom u EU porasti standard naglo i da ćemo pukim ulaskom postati uređena zemlja. Međutim, kad se malo zagrebe ispod te priče, svi oni na kraju dođu na sličnu poziciju. Svi kažu da EU ima problema, da se mi ne možemo porediti ni sa Nemačkom, ni sa Norveškom, ni sa Švedskom, ali, eto, mi nemamo drugi izbor.
Zlatko, kako Vaše kolege sa fakulteta ili drugari iz privatnog života gledaju na pridruživanje Srbije EU i koje razloge navode za takvo mišljenje?
Zlatko Milošević: Što se tiče ljudi sa kojima sam u kontaktu, tu je puno različitih ideja, mišljenja, stavova, a spreman sam da saslušam svaki taj stav i da otvorimo neku diskusiju kao što je sad ova. Rad, pamet i znanje su temelji na kojima treba da gradimo svoju zemlju zajedno sa partnerima iz EU. Zato što je EU daleko najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. I ekonomija je glavna i primarna stvar svake zemlje.
Filip Živanović: Izvini što upadam, ali te vrednosti o kojima govoriš, o radu, o znanju, to nisu vrednosti samo EU, to su vrednosti svakog iole normalnog društva.
Zlatko Milošević: Tako je, svakog zdravorazumskog društva, saglasan sam. Da se vratim na moje drugare koji su za EU. Oni priznaju da EU nije bajka, neće nama početi evri da rastu na drveću ako uđemo u EU. Ona postoji takva kakva jeste, ali je objektivno mnogo bolja od nas.
Da li je za Vas, Zlatko, EU cilj ili je ona sredstvo?
Zlatko Milošević: EU mora biti i sredstvo i cilj. Cilj boljeg života, a sredstvo jer samo Evropskom unijom Srbija može stići do boljeg života.
Šta biste Vi, Filipe, lično izgubili ako bi Srbija sutra ušla u EU?
Filip Živanović: Šta bih lično izgubio ili dobio ne mogu da kažem u ovom momentu. Moja percepcija je da bismo ulaskom u EU izgubili svaki mogući mehanizam da odlučujemo o sebi samima. Izgubili bismo ekonomsku sigurnost. I ne bih video perspektivu.
Šta biste Vi, Zlatko, lično dobili da sutra Srbija uđe u EU?
Zlatko Milošević: Ulaskom u EU Srbiji se otvara niz mogućnosti, i društvu u globalu i naročito mladim ljudima. Daje nam se mogućnost da igramo „utakmice“ u svim oblastima na velikim terenima. Evropa bi za nas bila veliki skok. Moj lični boljitak je otvorenost granica i otvoreno društvo.
