„Grozno, grozno, kakva Unija! Pa vidite li šta nam rade?“ revoltirano uzvikuje starija gospođa vraćajući se sa pijace.
„Ne mislim da treba da im se priključimo. Evo kakvi su prema nama, vidi se sada sa izbegličkom krizom. Mi jesmo deo Evrope, ali ne mislim da bismo procvetali“, izjavljuje mladić koji je krenuo na fakultet;
„EU?! Vidite da zlotvori ništa ne rade! Prave nam problem, hoće da nam vrate oni nekoga koga mi nismo tražili ni hteli — to je ludost!“, vidno iznervirano odgovara gospodin šetajući psa Dorćolom.
„Trenutno imam baš pomešano mišljenje. U suštini treba da uđemo zbog zakona i neke regulacije koja ovde ili ne postoji ili se ne primenjuje“, kratko odgovara mlada žena koja žuri na posao, a posle nje nastavlja gospođa srednjih godina dok čeka autobus:
„Smatram da EU nema neku dugu budućnost kako je krenula. Samim tim nije ni neka sudbina ni perspektiva Srbije da ulazi u Uniju. Oni su meni pali na par ljudskih stvari, sve ostalo je nadgradnja. Ako tu zakažete, sve drugo prosto nije normalno, nije ni izvodljivo i nije za opšte dobro“.
Ovo su neki od odgovora anketiranih Beograđana na pitanje Sputnjika: Kakav je vaš stav prema Evropskoj uniji i da li ste za ulazak Srbije u istu?
Rezultati poslednje zvanične ankete koju je sprovela agencija za istraživanje tržišta „Faktor +“ krajem prošlog meseca, ukazuju na to da dolazi do pada poverenja građana u Evropsku uniju. Kako kaže Vladimir Pejić, direktor ove agencije, pad nije u nekoj značajnoj meri ali je trend evidentan.
„Ljudi su jednostavno konfuzni i nemaju neki stav prema tome da li bi Srbija trebalo da uđe u EU ili ne, ali je svakako sve manji broj onih koji su za. Više je razloga za to osim nekih stalnih uslovljavanja i novih zahteva. Postoji i jedna situacija gde građani Srbije ne vide neke konkretne poteze i pomoć Evropske unije Srbiji, a isto tako i jedno prilično loše stanje u samoj EU, počev od ekonomske situacije u Grčkoj, pa do migrantske krize koja se zahuktala. Efekte svega toga kada je u pitanju javno mnjenje i odnos prema EU ćemo tek videti“, izjavio je Pejić za Sputnjik.
Cvijetin Milivojević, novinar i direktor agencije za odnose sa javnošću „Pragma“, objašnjava da je poenta ankete postaviti precizno i konkretno pitanje. Po njemu se većina agencija za istraživanja bavi spinovanjem u korist evrofanatika, a iz njihovih pitanja se izvlače rezultati koji se tumače kako u ovom trenutkom želi preovlađujuća državna politika, a to jeste da EU nema alternativu. On je rekao da se, prema poslednjim istraživanjima njegovog tima, ubedljiva većina, čak negde do 80 odsto građana izjasnilo negativno po pitanju ulaska Srbije u EU.
Centar za slobodne izbore i demokratiju je poslednje istraživanje na temu želje građana Srbije da pristupe EU i NATO-u sproveo u junu ove godine. Prema tadašnjim rezultatima, 50 odsto građana Srbije je u tom trenutku podržavalo ulazak Srbije u EU.
„S obzirom na to da imamo neke nalaze od prethodnih godina i možemo da pratimo određene trendove, stiče se utisak da je došlo do pada poverenja u EU i smanjenja broja građana koji bi podržali ulazak Srbije u istu. Ukoliko napravimo poređenje sa krajem 2013. kada je 2/3 građana (66 odsto) u tom trenutku podržavalo ulazak Srbije u EU, jasno se vidi da je pad od skoro 1/5 građana (16 odsto) u odnosu na taj period značajan rezultat u ovom momentu. Trenutno oko 50 odsto stanovništva podržava ulazak Srbije u EU, ali ne znamo da li je došlo do određenih promena s obzirom na migrantsku krizu koja je eskalirala tokom leta u Srbiji. Generalno ne možemo da ocenimo da li je to uticalo na stav građana po tom pitanju u ovom trenutku“, izjavio je za Sputnjik Ivo Čolović, koordinator programa CESID-a.
Iako još uvek nema zvaničnih rezultata o stavu građana Srbije prema priključivanju Evropskoj uniji nakon njenog nepromišljenog rukovođenja izbegličkom krizom, jedno je sigurno. Kad god je Evropi išlo dobro, rasla su očekivanja i evroentuzijazam u Srbiji. Kada joj je krenulo loše, to se pokazalo i na stavu ovdašnjeg javnog mnjenja prema evročlanstvu.
