„Urezano u naše biće, ime ostrva Krf izgovara se sa najvećim poštovanjem i ljubavlju. Sa zahvalnošću“, rekao je Nikolić na svečanoj akademiji, kojom se na tom grčkom ostrvu obeležava stogodišnjica iskrcavanja srpske vojske.
„Pamtimo svoju golgotu, čuvamo sećanje na stradanje, ali i zahvalnost saveznicima i žiteljima ostrva Krf, koji su plakali nad našom sudbinom i bez čije dobrote ne bi bio moguć vaskrs Srbije. Vi ste, dragi prijatelji, saveznici iz Prvog svetskog rata i Krfljani, deo slavne srpske istorije koju učimo s ponosom i pamtimo sa zahvalnošću. Ne učimo je samo iz udžbenika“, rekao je Nikolić.
Nikoliću je danas uručena i povelja počasnog građanina Krfa, koju je, kako je rekao, prihvatio sa zahvalnošću u ime svih građana Srbije, u ime potomaka mučenika i junaka, naših predaka koje su na Krfu primili kao što se u kuću prima prijatelj, rod, brat.
„Ova povelja je poruka prijateljstva među nama koje se čitav vek prenosi sa jedne na drugu generaciju i postaje vremenom sve snažnije“, rekao je Nikolić, dodavši da je punih sto godina za Srbe svaki dolazak na Krf hodočašće.
Za Srbe je dolazak na Krf i veliki čas istorije, najblistaviji deo porodičnog nasleđa koji se ovde, na ostrvu koje je simbol tuge i spasa, prenosi sa oca na sina, sa majke na kćer, dodao je on.
Nikolić je podsetio da je put stradanja prešlo, i do albanske obale stiglo, više od 150.000 srpskih vojnika, oko 100.000 civila, 23.000 austrougarskih zarobljenika, 10.000 konja.
Sa svojom vojskom i narodom hodali su ostareli kralj, regent, vlada, skupština, a u snegu i ledu po stazama i vrletima ostalo je neukopano na hiljade ljudi, rekao je Nikolić, navodeći da je prizor stradanja najrečitije opisao italijanski oficir Paolo Đordani u dokumentu Italijanske mornarice iz 1917. pod naslovom „Za srpsku vojsku“.
„Nijedno poprište bitke nije zapamtilo ovoliku patnju, tolike strašne muke, niti je moguće zamisliti išta crnje i groznije od izgleda tih ljudi obloženih prljavštinom, izranjavanih dugim hodom, zaraženih najodvratnijim bolestima, a ipak tako strahovito živih u telima u raspadanju…“, napisao je, između ostalog, Đordani, dodajući da od heroja koji su decembra 1914. proterali i uništili Poćorekove armade, u njihovim telima ništa više nije bilo živo sem duše.
Nikolić je naglasio i da Srbija zauvek pamti ukupnu pomoć i dobrotu saveznika, nikada ne zaboravlja njihovu posvećenost da osposobe Krf za prihvat Srba kojih je bilo više nego žitelja samog ostrva.
„Srbi su Krf nazvali ostrvom spasa, Vido ostrvom smrti. Glad, iscrpljenost, bolesti, više od stotinu umrlih svakoga dana, i zajednička, jedinstvena plava grobnica. Ne zna se tačan broj, ne zna se ime svakog od tih stradalnika koji su zauvek ostali sahranjeni u tuđem moru, tamo daleko od svog sela, od Srbije. Do tada ljudska istorija nije videla takav grob. ’Sveta voda‘, reći će Milutin Bojić za Jonsko more“, rekao je Nikolić.
Ističući da postoji neka čudna snaga u srpskom narodu, Nikolić je rekao:
„Snaga u Srbina je ne samo da najstrašniju golgotu preživi, već da živi! Zato je reorganizovana, utrenirana i francuskim puškama naoružana srpska vojska već u jesen 1916. pobedom završila bitku na Kajmakčalanu i nezadrživo jurnula da oslobodi svoju otadžbinu“.
Navodeći da je suživot isprepletao mnoge sudbine i kod Grka i Srba podjednako izgradio svest o trajnom prijateljstvu dva naroda, Nikolić je naglasio:
„Postoje svedočanstva da Krfljani Srbe ne pamte samo kao izmučene žive kosture koji dišu i hodaju, već kao narod koji peva kada mu je najteže. Sačuvali smo nadu u ljudsku dobrotu, jer smo uspeli da ubedimo Krfljane da se ne plaše što im nepozvani dolazimo u goste, da ćemo da ostanemo kratko, dok oživimo i krenemo u zemlju koju već imamo nasleđenu od svojih dedova“.
On je podsetio da je zbog iskazane jedinstvene humanosti odlikovao Opštinu Krf visokim odlikovanjem Republike Srbije — Sretenjskim ordenom prvog stepena.
„Neka ovo odličje moje domovine svedoči za večnost o zahvalnosti Srba grčkim prijateljima. Neka ono za Krf bude najlepši simbol našeg bratskog odnosa, kao što je za nas Krf simbol stradanja i vaskrsa, humanosti saveznika i dobrote domaćina“, zaključio je predsednik Srbije.
