Istovremeno, nekoliko hiljada demonstranata, podeljenih na pristalice i protivnike Rusefove, okupilo se ispred zgrade Kongresa, preneo je AP.
Ukoliko najmanje 342 od ukupno 513 poslanika, ili dve trećine njih, bude glasalo za opoziv predsednice Rusef, slučaj se prosleđuje u nadležnost Senata, a ako prostom većinom senatori izglasaju njen opoziv, ona će morati da privremeno napusti funkciju, dok će potpredsednik Mišel Temer preuzeti dužnost predsednika.
Ukoliko posle toga 54 od ukupno 81 člana Senata glasa za njen opoziv, Rusefova će definitivno biti sklonjena sa čela zemlje, a Temer će ostati predsednik do kraja mandata, odnosno do 31. decembra 2018. godine.
Mogućnost pokretanja postupka za smenu predsednice Rusef, međutim, nema veze ni sa gnevom javnosti zbog ekonomske situacije, ni sa skandalom vezanim za korupciju u kompaniji „Petrobras“, ocenjuje američka agencija.
Opozicione stranke, naime, prvenstveno optužuju Rusefovu za kršenje fiskalnih zakona, što ona poriče tvrdeći da nije učinila ništa što nisu činile prethodne administracije, objašnjava AP. Vladine pristalice nazivaju pokušaj opoziva pučem, jer Rusefova nije optužena ni za kakav zločin.
Dilma Rusef je pre nekoliko dana izjavila da postoji zavera da se ona sruši sa vlasti, sugerišući da je jedan od čelnika te zavere i njen potpredsednik Mišel Temer.
Bela kuća je, u međuvremenu, saopštila da američki predsednik Barak Obama ima poverenja da će Brazil kao demokratska zemlja umeti da odgovori na političke i ekonomske izazove.