Međutim, sada je već svima jasno da će odlazak Arsenija Jacenjuka sa mesta premijera zemlje ukrajinsku politiku izmeniti samo na rečima.
Jacenjuk je u nedelju objavio da podnosi ostavku. On smatra da je njegov odlazak sa dužnosti posledica veštački izazvane političke krize.
Međutim, pravo stanje stvari je sasvim drugačije — zemlja je gurnuta u građanski rat i ekonomski kolaps, a sam Jacenjuk će ostati upamćen kao katastrofalni i skandalozni premijer. Njega smatraju taocem sopstvenih ambicija i pripisuju mu se brojne korupcijske afere. Trenutno je pod istragom — sumnjiče ga da je uzeo mito od tri miliona dolara za postavljanje rukovodilaca radija i televizije Ukrajine.
Zbog svega toga, njegova ostavka nije bila neočekivana, ali je svakako bila iznenadna. Duga pauza, od skoro dva meseca, između odluke parlamenta i objavljivanja ostavke izazvana je, pretpostavlja se, zakulisnim konsultacijama sa prekookeanskim mentorima, po čijem je nalogu Jacenjuk u svoje vreme bio naznačen na mesto šefa Vlade posle državnog udara.
Nema sumnje da je Jacenjuk otišao sa vlasti pod uticajem unutrašnjih, ali i spoljašnjih pritisaka.
Zapadni mediji ocenjuju da su „lideri revolucije“, Jacenjuk i Porošenko, posle događaja na Majdanu međusobno „zaratili“, a da su zapadni saveznici stali na stranu Porošenka i Jacenjuka pustili niz vodu, a da je sada njegova budućnost neizvesna.
Međutim, ono što zbunjuje jeste izjava Jacenjuka, data u trenutku dok je podnosio ostavku, da će ubuduće imati „šira ovlašćenja“ nego ona koju je imao kao premijer. Neki analitičari to vide kao signal da bi on mogao da postane predsednik države i da je Vašington rešio da svog pulena unapredi.
Oni istovremeno ističu da sa pozicije prava zasad nema nikakve osnove da se to učini. U takvom slučaju, ocenjuju oni, Ukrajinu čeka još jedna „obojena revolucija“ ili „treći Majdan“.
Događaje u Ukrajini budno prati i „veliki brat“ s druge strane okeana. Vicepredsednik SAD Džozef Bajden već se zahvalio Jacenjuku na saradnji „u istorijskom periodu za Ukrajinu“ i čestitao je Vladi na rezultatima postignutim u poslednje dve godine. Naročito je pozdravio napredak u „teškim, ali neophodnim ekonomskim reformama“, potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU i na jačanju energetske nezavisnosti Ukrajine.
Iako Jacenjukov naslednik nije u toj meri kompromitovan kao dojučerašnji premijer, on je jedan od bliskih ljudi predsednika Porošenka, koji je takođe poznat po lošoj politici, brojnim skandalima, ofšor aferama i „Panamskim papirima“, pa se samim tim u unutrašnjoj i spoljnoj politici Ukrajine ne očekuju nikakve velike promene. Da bi se to dogodilo neophodno je skloniti sa vlasti kompletnu postmajdansku elitu.
Međutim, nema nagoveštaja da će se bilo šta u ekonomskom pogledu drastično promeniti, iako su ljudi trenutno malo spokojniji, pošto Grojsman još nije izgradio tako negativan imidž kakav ima njegov prethodnik.
Tridesetosmogodišnji Grojsman bio je od 2006. do 2014. gradonačelnik Vinice, a potom i vicepredsednik Asocijacije gradova Ukrajine za stambeno-komunalna pitanja. U Vladu je ušao 2014. kao potpredsednik Vlade, a zatim i ministar regionalnog razvoja i građevinarstva. Od novembra 2014. zauzima mesto predsednika Vrhovne rade Ukrajine.
Dok se trgovalo ministarskim mestima, na ukrajinskoj političkoj sceni je bilo „zabavno“ — gubernator Odeške oblasti Mihail Sakašvili postavio je ultimatum svom prijatelju Porošenku i pozvao je Radu da ne glasa za „oligarsku vladu“. Ekstremno desničarski pokret „Desni sektor“ otišao je korak dalje, pa je Porošenku zapretio „metkom u čelo“ ukoliko dođe do nove revolucije. Pretnje su usledile zbog neuspešnog referenduma u Holandiji o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji i nakon otkrivanja podataka o Porošenkovoj utaji poreza.
Formiranje nove Vlade sada se čeka. Glasanje u Vrhovnoj radi o ostavci Jacenjuka i kandidaturi njegovog naslednika i njegovog tima je odloženo — najverovatnije na sredu.
U svakom slučaju, eksperti očekuju da će „zbog viših ciljeva“ Porošenko i Jacenjuk izgladiti nesuglasice i da će u koaliciji biti dve frakcije — „Blok Petra Porošenka“ i Jacenjukov „Narodni front“. Jacenjuk je to i potvrdio.
Šef frakcije „Blok Petra Porošenka“ Jurij Lucenko je saopštio da su sva ključna ministarska mesta u Vladi konačno dogovorena. Ali, zasad se nikakva imena javno ne spominju.
Kako god bilo, odluka Jacenjuka da podnese ostavku, formiranje nove Vlade, izbor novog premijera i sve ono što sledi otkriva novi period političke nestabilnosti u zemlji.
