„Porošenko već dve godine sanja da ’pojede‘ Jacenjuka i čini sve kako bi na mesto premijera postavio svog čoveka. Ovde se ne radi o borbi za ideale, već za novac. Premijer je taj koji kontroliše tokove novca u državi, a Porošenko pretenduje na mesto ’jedinog oligarha‘ u Ukrajini. Dok premijersku poziciju ne bude držao njegov čovek, Porošenko neće biti u poziciji da ostvari svoj cilj“, kaže za Sputnjik Igor Šiškin, zamenik direktora Instituta za proučavanje Zajednice nezavisnih država.
Šiškin smatra da ovde neće biti kompromisa, niti eventualnog približavanja stavova. „Oni mogu da se grle i ljube pred kamerama, ali su i dalje ljuti neprijatelji“, objašnjava naš sagovornik. To što je Jacenjuk objavio odlazak sa premijerske pozicije pobeda je Porošenka, ali, smatra Šiškin, donedavni premijer nije neko ko se lako predaje.
„Može se očekivati da će već na sledećem zasedanju Vrhovne rade pokrenuti inicijativu za formiranje specijalne istražne komisije za ispitivanje umešanosti predsednika u korupciju. A to već miriše i na impičment“, kaže Šiškin.
Jacenjukov beg iz ralja ukrajinske ekonomije
Leonid Sluckij, šef komiteta Državne dume, smatra da je odluka Jacenjuka mogla biti očekivana s obzirom na to da on „svakako ne želi da snosi odgovornost za propast nacionalne ekonomije“.
Sličnog je mišljenja i Sergej Lešenko, poslanik Vrhovne rade koji je na svom fejsbuk-profilu objavio da „Jacenjuk odlazi ostavljajući Porošenka sa brojnim problemima u ekonomiji, kao i optužbama da je koristio tužilaštvo za obračun sa političkim protivnicima“.
Nije tajna da je upravo Zapad podržavao samog Jacenjuka, ali i sve promene koje su se događale u Ukrajini nakon svrgavanja legalne vlasti. Ipak, upravo zapadni finansijski portali, brojni uticajni ekonomski listovi, ne pišu afirmativno o stanju ukrajinske ekonomije. „Blumberg“ je objavio je da je 2015. godine Ukrajina jedna od vodećih pet država na svetu sa „najnesrećnijim“ ekonomijama.
Prema ocenama britanskog „Ekonomista“, Ukrajina je postala lider među državama sa najlošijim ekonomijama. Pre godinu dana, prema podacima ukrajinske filijale nemačke kompanije za ispitivanje tržišta GFK, indeks materijalnog stanja građana bio je najniži za poslednjih 15 godina. Za čitav period ukrajinske nezavisnosti nivo nezaposlenosti je dostigao vrhunac tokom prethodne godine, a bruto nacionalni dohodak je u odnosu na 1991. godinu pao za 35 odsto.
Podaci kompanije „Galup“ kažu da su 2015. godine Ukrajinci kvalitetu života u svojoj zemlji dali ocenu 4, na skali od 1 do 10. Čak 79 odsto građana je ocenilo ekonomsku situaciju u zemlji kao „jako lošu“. Inflacija je tokom prethodne godine dostigla nivo od 43,3 odsto, najviše u poslednjih 20 godina.
Direktiva stigla iz inostranstva?
Ruski ekspert za ukrajinska pitanja Bogdan Bespaljko smatra da se u poslednje vreme, zbog nezadovoljstva, pojačao pritisak, kako unutar zemlje tako i sa Zapada. Zato je, smatra on, ostavka za Jacenjuka „pokušaj da se očuva obraz ali i poluge vlasti“.
Šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov mišljenja je da je korak Jacenjuka možda bio posledica stava zapadnih kolega:
„Jacenjuk je praktično onesposobio vladu, a i sam je postao faktor nestabilnosti u Ukrajini. Zato mu je Zapad okrenuo leđa, a on je niko bez njih“.
Igor Šiškin ističe da Jacenjuk na vlast i nije stupio zahvaljujući podršci biračkog tela ili zahvaljujući svom visokom rejtingu. „Zato ni sad neće zavisiti od naroda da li će Jacenjuk ostati na vlasti“, objašnjava Šiškin.
I šta sad?
Ukrajinski politikolog Ruslan Bortnik smatra da će odlazak Jacenjuka privremeno smanjiti političku napetost u Ukrajini, ali da neće rešiti ključni problem poverenja stanovništva u vladajuće strukture.
Odlazeći, Jacenjuk je izjavio da će država biti destabilizovana bez nove vlade. Ovde bi trebalo imati u vidu da i Porošenko i Jacenjuk zapravo žele da zadrže postojeće stanje stvari, odnosno žele da promene u sastavu nove vlade budu minimalne. Ako bi zadržali svoje ljude u novoj vladi, oni bi i dalje bili u poziciji da upravljaju situacijom.
Alternativna varijanta razvoja situacije je raspuštanje Vrhovne rade i raspisivanje prevremenih izbora. Ako bi do toga došlo, na novim izborima ni Porošenko ni Jacenjuk ne bi dobili značajnu podršku glasačkog tela, tako da ova opcija ni jednom ni drugom nije privlačna.
