On namerava da na teritoriji krimskog poluostrva i u Hersonskoj oblasti osnuje krimsko-tatarsku nacionalnu autonomiju i da tamo preseli oko milion muslimana, krimskih Tatara i mešetinskih Turaka (etnička manjina koja živi na postsovjetskom prostranstvu, u Gruziji, Kazahstanu, Rusiji, Ukrajini i drugim bivšim republikama SSSR-a). Zemljište će im besplatno deliti.
O tome svedoče dokumenti do kojih su došli hakeri „Kiberberkuta“, nakon što su upali u računarski sistem administracije predsednika Ukrajine. Nacrt ukaza ukrajinskog predsednika Petra Porošenka hakeri su objavili na svom sajtu.
„Ovo je još radna verzija, ali jasno otkriva misli i namere kijevske hunte“, naveli su hakeri.
Sudeći prema objavljenom dokumentu, planirano je da prestonica krimsko-tatarske autonomije bude Herson, grad koji nameravaju da preimenuju u Han Girej.
Ideja nije nova, na tome su više puta insistirali i lideri tzv. Medžlisa krimsko-tatarskog naroda: Lensur Islamov, Refit Čubarov i Mustafa Džemiljev, koji su bili i organizatori prehrambene i energetske blokade Krima, zbog čega se nalaze na poternici, a o tome se čak govorilo i u Vrhovnoj radi Ukrajine.
Hakeri „Kiberberkuta“ navode i da Erdoganov režim pruža podršku ukrajinskim političarima i ekstremistima Džemiljevu i Čubarovu, da lobiraju pred „ništavnim ukrajinskim vladarima“.
Hakeri su naglasili da su se ovi dokumenti pojavili odmah nakon serije učestalih sastanaka Petra Porošenka i njegovog turskog kolege Redžepa Erdogana.
„Sada postaje jasno kakav cilj su imali učesnici prijateljskih jednomesečnih sastanaka na visokom nivou“, ironično su prokomentarisali.
Između Kijeva i Ankare naprasno je planulo veliko prijateljstvo. To se naročito dogodilo tokom diplomatske krize Moskve i Ankare, proistekle posle obaranja ruskog bombardera Su-24 nad Sirijom.
Posle te tragedije zvanični Kijev je otvoreno stao na stranu Ankare. Ukrajinski političari i diplomate jednoglasno su podržali Tursku, izjavljujući da je njena avijacija imala puno pravo da obori ruski avion.
S druge strane, turski predsednik je izjavio da Ankara podržava teritorijalni suverenitet Ukrajine i da ne priznaje „aneksiju“ Krima.
Porošenko i Erdogan su se čak dogovorili da ujedine snage za „deokupaciju Krima“ i zaštitu prava krimskih Tatara.
Ranije je objavljeno i da Ukrajina planira da uz pomoć Turske izgradi vojnu bazu na granici sa Krimom.
Osim toga, Kijev i dalje nastavlja da traži „političke sponzore“, kako bi rešio svoje nagomilane probleme. Sponzorima sa Zapada su već dojadili sa raznim zahtevima, pa kijevske vlasti sada polažu nade u svoje nove prijatelje — Turke.
Turska je već obećala Ukrajini 50 miliona dolara kredita i još 10 miliona humanitarne pomoći. Razloge za ovu velikodušnost nije teško pogoditi.
Porošenko je čak prošlog meseca predložio Turskoj i da učestvuje u privatizaciji ukrajinskih državnih kompanija.
Iznenadna ljubav Kijeva i Ankare se sve više rasplamsava. Uticaj Turske u regionu je već sada primetan — na mnogim kućama je na turskom ispisano: „Herson — turska zemlja“ i „Osmanlijsko carstvo se obnavlja“.
Islamov na društvenim mrežama deli fotografije „dragih gostiju“ — članova turske ultradesničarske organizacije „Sivi vukovi“, koja za cilj ima stvaranje panturske države, koja bi se prostirala od Istanbula do Berlina.
„Bataljone Islamova finansira Turska. Pruža im i vojnu pomoć. Na primer, municiju i druge stvari, koje su im neophodne za blokadu Krima“, rekao je bivši deputat Vrhovne rade Ukrajine Aleksej Žuravko.
Tome u prilog ide i istraga koju je, između ostalih, sprovela i Služba bezbednosti Ukrajine. U izveštajima su navedeni konkretni datumi, računi i sume, koje je turska obaveštajna služba prebacila preko turske firme „Tika“. Prezimena primalaca su poznata — Džemiljev, Čubarov i Islamov. Na tri računa leglo je skoro tri miliona dolara. Te brojke spominjane su i sada se spominju na sednicama turske vlade iz usta ministra spoljnih poslova Čavušoglua.
„Ne bih se iznenadio da turski instruktori počnu da obučavaju u Hersonskoj oblasti krimsko-tatarske ekstremističke bataljone, koji su antiruski raspoloženi i koji će se baviti provokacijama usmerenim ka Rusiji“, rekao je politikolog Vladimir Skačko.
