„Nama su potrebne nova vojska, nova Nacionalna garda i nova policija. Time se sada bavi država Ukrajina. Mi moramo ponovo sve to da stvorimo i Krim će ponovo biti sa nama, uz našu volju. Siguran sam da će se to dogoditi“, rekao je Avakov.
Pomoć u formiranju oružanih jedinica Kijevu pružaju i krimsko-tatarski ekstremisti.
Prema rečima Avakova, formiranjem specijalne jedinice Nacionalne garde sada se bavi i „šef patrolne policije Vinice — krimski Tatarin“, a u to su uključeni i deputati Vrhovne rade Mustafa Džemiljev (inače, bivši lider neregistrovane u Rusiji organizacije „Medžlis krimsko-tatarskog naroda“) i Refat Čubarov.
„Taj projekat se sprema kako bismo bili spremni da vratimo Krim. Ja sam ubeđen da će se to dogoditi onda kada mi budemo jaki i budemo spremni“, istakao je ukrajinski ministar.
Kako je ranije objavljeno, paralelno se radi i na stvaranju novog dobrovoljačkog bataljona, koji bi trebalo da bude oformljen u martu ove godine u sastavu Nacionalne garde i po NATO standardima.
Jedan od organizatora blokade Krima, Lensur Islamov, izjavio je da se u dobrovoljački krimsko-tatarski bataljon dosad prijavilo 300 ljudi.
On je rekao da dolaze ljudi iz cele Ukrajine — Ukrajinci i krimski Tatari, a da odbijaju samo one koji su se ogrešili o zakon.
„Sve se kreće, ljudi dolaze, mi ih razmeštamo“, rekao je Islamov, ističući da će „odabrani“ proći strogu proveru za ulazak u redove Nacionalne garde.
Inače, glavna tužiteljka Krima Natalija Poklonska prošlog meseca je saopštila da su sva trojica organizatora prehrambene i energetske blokade Krima stavljeni na poternicu — Džemiljev i Čubarov na međunarodnu, a Islamov na federalnu.
Dobrovoljački bataljon će imati 560 ljudi, a nosiće ime Nomana Čelebidžihana, krimsko-tatarskog političara, prvog muftije muslimana Krima, Litvanija, Poljske i Belorusije i autora teksta nacionalne himne krimskih Tatara.
Osnovni zadatak bataljona, prema rečima Islamova, biće „oslobođenje Krima“, a bataljon će organizovati napade „gde oni i ne sanjaju“.
Islamov je obelodanio da je tursko Ministarstvo odbrane već pružilo pomoć bataljonu u vidu kompleta maskirnih uniformi i čizama.
On je rekao da se finansiranje trenutno odvija preko volontera, iako Ankara snabdeva bataljon odećom i obućom.
Moskva je već obratila pažnju na osnivanje bataljona uz podršku Turske. Predsednik Komiteta ruske Dume Rusije za bezbednost i borbu protiv korupcije Irina Jarova je još krajem prošle godine izjavila da je pomoć koju Turska pruža ukrajinskim diverzantima potvrdila njen status izdajnika.
Po mišljenju Jarove, Evropa je odavno trebalo da shvati da gledajući kroz prste svojim „štićenicima“ stvara realnu opasnost za sebe samu.
Podsetimo, 16. marta 2014. godine na Krimu je održan referendum o statusu poluostrva — više od 96 odsto stanovnika glasalo je za povratak regiona u sastav Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 21. marta iste godine zakon o ratifikaciji sporazuma o ulasku Krima i Sevastopolja u sastav Rusije, kao i ukaz o formiranju Krimskog federalnog okruga.
Uprkos volji naroda i ubedljivim rezultatima referenduma, Kijev je odbio da prizna ujedinjenje Krima sa Rusijom i smatra poluostrvo „okupiranom“ teritorijom. U Moskvi ističu da je održavanje referenduma na Krimu u skladu sa normama međunarodnog prava i Ustava UN.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko odredio je 24. januara „mapu puta za povratak Krima“.
