Akteri svih tih događaja su živi ljudi koji su imali svoje snove i ambicije koje su napustili zbog jednog cilja — života u miru i blagostanju u svojoj domovini.
Od prvih dana rata, građevinski inženjer Tamam Mala je spoznao miris zemlje u rovovima i prašinu kad eksplodira granata. Samo godinu dana nakon što je diplomirao, izbio je rat, i od tada je oružje njegov nerazdvojni pratilac.
Nekoliko puta je bio teško ranjen, pa mu je Komanda oružanih snaga sirijske vojske predložila da napusti liniju fronta iz zdravstvenih razloga.
„Vratio sam se na front. Dok sam ratovao, sa mojom porodicom se već toliko toga izdešavalo. Najgore od svega je što je moj otac umro, a ja nisam mogao da dođem na sahranu, i za mene je to velika rana“, kaže Tamam.
On dodaje da ga ipak teše očeve reči tokom poslednjeg susreta — da je ponosan što je njegov sin među junacima svoje zemlje.
I on, kao i svi ostali, sanja mir u Siriji.
„Maštam da mom sinu dam ime moga oca, da ugasi požar u mom srcu“, navodi Tamam.