Mnoštvo sirijskih izbeglica želi da stigne na sever Evrope, što Erdoganu daje veoma pogodan instrument za ucenjivanje Evropske unije, navodi Pajps.
Prema planu turskog predsednika, Evropa mora da plati Ankari i da dozvoli milionima turskih državljana da putuju po njenoj teritoriji bez viza.
U protivnom, Turska će spustiti barijeru i na kontinent će pohrliti ne samo izbeglice iz Sirije nego sa celog Bliskog istoka.
Zasad scenario turskog lidera funkcioniše — Evropljani pod uticajem nemačke kancelarke Angele Merkel pristaju na ustupke, ali Erdoganov plan bi mogao da udari Tursku poput bumeranga u dugoročnoj perspektivi, smatra istoričar.
„To može da bude Pirova pobeda. Primoravajući Evropljane da se pretvaraju da nikakve ucene nije bilo i da dočekuju Tursku sa stisnutim zubima, Erdogan je stvorio atmosferu na ivici faula koja će u budućnosti veoma smanjiti, ako ne i potpuno ukinuti, šanse Ankare za članstvo u Evropskoj uniji“, piše Danijel Pajps.
Igre Redžepa Tajipa Erdogana vode ka dubokom preokretu u shvatanju migracione krize u Evropi — ljudi počinju da protestuju protiv prihvatanja još većeg broja migranata s Bliskog istoka, uključujući i one iz Turske, dodaje istoričar.
O tome govore neuništivi rezultati regionalnih izbora za glavne apologete politike „otvorenih vrata“ — nemačkog Hrišćansko-demokratskog saveza čiji je lider Angela Merkel.
I sama Turska će biti prinuđena da se suoči s migracionim problemima. Podržavajući sunitske islamiste, Turska će dobiti veliki broj izbeglica iz Sirije. Lokalno stanovništvo teško da će s entuzijazmom dočekati pojavu migranata, a to bi moglo da dovede do socijalne eksplozije u zemlji, smatra američki istoričar.
„Ovo je samo početak. Zbirno, ove greške ukazuju na to da će problema biti još više“, navodi Pajps.