Januara prošle godine Evropska komisija odobrila je sredstva IPARD programa za subvencionisanje srpske poljoprivrede u iznosu od 175 miliona evra do kraja 2020. godine. Ni posle više od godinu dana pošto su sredstva odobrena, srpska država nije učinila ništa ili je učinila veoma malo da poljoprivrednici do tih sredstava dođu.
Sredstva IPARD programa namenjena su proizvođačima i prerađivačima mleka, mesa, voća i povrća. Srbija se sedam godina pripremala za korišćenje ovih fondova kako bi uspostavila operativnu i kontrolnu strukturu. Analiza sektora kojima su sredstva iz IPARD fondova namenjena završena je 2009. i 2010, a nedugo potom je osnovana i Uprava za agrarna plaćanja.
Organizacija nam nije jača strana
Međutim, prema rečima agroekonomskog analitičara Milana Prostrana, ove pripreme su bile nedovoljne i Srbija još uvek nije spremna za povlačenje novca iz IPARD programa.
Srbija nije dobro pripremila ni poljoprivrednike za povlačenje sredstava iz IPARD fondova, niti se dobro organizovala za stvaranje institucija koje bi radile u interesu seljaka, kaže on. Prva kočnica, prema Prostranovim rečima, jeste kriza u kojoj se nalazi Uprava za agrarna plaćanja, kojoj manjka zaposlenih. Ovoj upravi nedostaje 103 službenika kako bi mogla da radi u punom kapacitetu. Raspisan je konkurs za prijem 43 nova zaposlena, ali će morati da se raspiše novi konkurs za prijem još 60 ljudi.
„Drugi razlog je što nemamo institucije koje su druge zemlje imale ili su ih stvarale da pomognu seljacima, kao što su zadruge i zadružni savezi, poljoprivredne komore. Slovenačka poljoprivredna komora je, u fazi u kojoj se mi danas nalazimo, odrađivala sav posao u interesu svojih seljaka. Hrvatska je imala poljoprivrednu komoru, ali je stvarala profesionalne agencije koje su radile ceo posao. Mi na tome nismo dovoljno radili“, kaže Prostran.
Srbija, prema Prostranovim rečima, niti je stvarala infrastrukturu koja je potrebna za povlačenje sredstava iz IPARD fondova, niti je dovoljno radila sa samim poljoprivrednicima, kojima su fondovi EU ostali nedovoljno obrazloženi.
Krediti — omča oko vrata seljacima
Kod srpskih poljoprivrednika, kaže Prostran, postoji strah od povlačenja para iz kredita, pogotovo novca koji dolazi iz Brisela.
„Kod IPARD fondova morate prvo da uložite sopstvena sredstva ili sredstva iz kredita i da, kada sve to bude odrađeno i prihvaćeno, imate prava da povučete nepovratna sredstva u vrednosti od 40 do 60 odsto. Ceo postupak je složen, zahteva ogromnu administraciju i zbog toga mi nemamo mogućnosti da ta, relativno mala, ali za naše prilike velika sredstva, povučemo do kraja 2020.“, kaže Prostran.
Srpski seljaci beže od komercijalnih kredita zato što su skupi, i pored državne pomoći.
„Ako evropski farmer plaća kredite po kratkoročnoj kamatnoj stopi između 1 i 2 odsto, naš seljak plaća komercijalne kredite po visokoj kamati. Čak i ovo što država subvencioniše po kamatama od 2-3 odsto, ali sve je to u fazi opipavanja pulsa naših seljaka, koji beže od komercijalnih kredita koji su im omča oko vrata“, kaže Prostran.
Prema njegovom mišljenju, do kraja ove godine, i pored ambicija koje srpska vlada gaji, Srbija bi mogla da povuče najviše „nekoliko miliona evra“, što je, kako kaže, optimistična varijanta. Umesto da je primenjivala iskustva drugih članica EU, na primer Poljske, koja je najviše iskoristila IPARD fondove, ili Hrvatske, koja je uposlila profesionalne agencije da se bave tim pitanjem, Srbija je eksperimentisala, seleći Upravu za agrarna plaćanja iz Beograda u Šabac i natrag.
U Srbiji od 1994. ne postoji sistem finansiranja poljoprivrede, zaključuje Prostran i od tada su seljaci upućeni na banke. Država bi, prema njegovom mišljenju, hitno trebalo da efikasnije stavi u funkciju sve karike lanca.
