„Ako pogledamo klipove na Jutjubu i fotografije načinjene iz satelita, videćemo da je spomeniku naneta prilično velika šteta. I praktično smo pred dilemom: koliko je celishodno obnavljanje ovog spomenika i koliko je novca za to potrebno“, rekao je Mkrtičev u intervjuu za RT.
On je naglasio da svetska zajednica Palmiru doživljava kao nešto mnogo veće od običnog spomenika arheologije Drevnog istoka.
„To mesto predstavlja ujedinjenje Istoka i Zapada, to je najzapadnija tačka Velikog puta svile. To je, dakle, prilično značajno mesto u istoriji civilizacije“, naglašava stručnjak.
Sredstva za obnavljanje ovog spomenika, prema mišljenju Mkrtičeva, mogu da obezbede koalicije zemalja Istoka i Zapada, jer sirijska vlada ne može da ima taj novac.
„Ako se pristupi ovome strateški i ako se od ovog spomenika stvori nekakva konsolidacija snaga Istoka i Zapada u restauraciji spomenika kulturnog nasleđa zaista svetskog nivoa, to može dugo godina da bude ’brend‘ koji ujedinjuje Istok i Zapad“, naglasio je on.
Govoreći o kritikama nekih ljudi na račun Uneska koji je više brinuo o zaštiti „kamenja“ umesto o ljudskim životima, Tigran Mkrtičev je naveo da su to neuporedive stvari.
„Svaki ljudski život je jedinstven i on se ne može upoređivati ni s jednim spomenikom istorije. S druge strane, svaki istorijski spomenik je koncentracija mnoštva ljudskih života. Ne jednog, nego mnoštva! Svaki spomenik svetske kulture, uključujući i one koji su pod zaštitom Uneska, predstavljaju zgusnuto ljudsko sećanje. I ovo upoređivanje kamenja i ljudi je, po mom mišljenju, neprikladno jer je ljudski život vredan sam po sebi, ali nije manje važno ni to kamenje. Znamo mnogo slučajeva u kojima su ljudi davali živote za isto to kamenje“, rekao je zamenik direktora Državnog muzeja Istoka.
Direktor istorijskih muzeja i kulturnog nasleđa Sirije Mamun Abdel Karim naveo je u intervjuu za RT da znamenita trijumfalna kapija, kao i mnogi drugi istorijski objekti Palmire i dalje mogu da budu obnovljeni.
„Sutra nameravam da idem u Palmiru kako bih procenio štetu. Naravno, sve naše podatke ćemo dostaviti Unesku, zbog toga što Palmira nije dostignuće sirijskog naroda nego svetske kulture“, rekao je Abdel Karim.
On je naveo da je već bilo reči i o stanju velike statue lava koja, kako se veruje, nije izgubljena zauvek i mogla bi da bude obnovljena bez obzira na to što su je teroristi DAEŠ-a znatno oštetili.
„Toliko smo plakali zbog toga, činilo nam se da je nada izgubljena još 2015. godine. Ali sada smo radosni, srećni zbog oslobođenja Palmire posle 10 meseci noćne more“, naveo je Abdel Karim.
On je dodao da je neophodno ujediniti se kako bi se donela odluka o tome kako se može sačuvati kulturno nasleđe ne samo u Siriji nego i u Iraku, Avganistanu, Jemenu.
