„Mnogi pretpostavljaju da Zarab nije mogao da ne zna da ga čeka hapšenje čim stigne u SAD i da ne bi otišao tamo da nije napravio dogovor (sa američkim vlastima). On može da otkrije federalnim vlastima informacije koje se tiču turskih činovnika i mogu da budu iskorišćene kao instrument za pritisak na Erdogana“, navodi „Monitor“.
Turski biznismen uhapšen je 19. marta u Floridi zbog sumnje da je napravio sistem novčanih transakcija i mrežu kompanija u Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, preko kojih je Iranu pomogao da zaobiđe američke sankcije.
U početku se tim slučajem bavila Ankara, a povod su bile optužbe za podmićivanje, dodaje portal.
Pretpostavlja se da je Reza Zarab transakcije obavljao uz pomoć članova Vlade Turske. Prema podacima turske istrage, biznismen je platio tadašnjem ministru ekonomije Zafaru Čaglajanu 35 miliona dolara za pomoć u organizovanju transakcija. Pretpostavlja se da je izvršni direktor „Halkbanka“ dobio pet miliona dolara.
Istraga je pokazala da je Iran, budući da je bio isključen iz sistema međubankarskih komunikacija SVIFT, koristio sistem čiji je deo bio „Halkbank“.
Iran je prenosio novac na račune svojih kompanija u Kini, a zatim su one prosleđivale taj novac na račune firmi u Turskoj kao nadoknadu troškova za izvoz.
Za taj novac se kupovalo zlato koje je dopremano u Iran preko Dubaija. Do tog trenutka Turska je već trgovala zlatom sa Iranom za uvoz nafte i prirodnog gasa.
U „Halkbanku“ je otkriven račun sa kojeg je novac, na molbu Teherana, konvertovan u zlato.
Tokom rada sistema obim zlata u vrednosti od 8 milijardi dolara upućen je u Iran, ali je veći deo, u vrednosti od 13 milijardi dolara, ostao na teritoriji Turske pošto su SAD zabranile izvoz zlata u Iran u julu 2013. godine, navodi „Monitor“.
Mnogi koji su upoznati sa situacijom misle da Erdogan nije moga da ne zna za ono što se događa.
Ankara se uznemirila kada je objavljeno da optužbe na račun Erdogana priprema federalni tužilac Južnog okruga Njujorka Prit Bhrara.
Provladino krilo reagovalo je na novi povratak na „slučaj Zaraba“, optuživši američkog tužioca da učestvuje u „zaveri“, a provladin list „Sabah“ proglasio je Bahraru članom „terorističke organizacije Fetulaha Gulena“ — oponenta partije Redžepa Erdogana, naglašava list.
„Pitanje koje često postavljaju jeste koga Zarab uništava svojim raskrinkavanjem? Mnogi smatraju da ukoliko iza hapšenja biznismena stoji nešto mnogo veće, onda vreme izabrano za to (kada su odnosi Erdogana sa SAD, Evropskom unijom i Rusijom napeti) svedoči o tome da neko hoće da se otarasi turskog predsednika“, piše „Monitor“.
Portal navodi da je jedan od razloga zbog koga bi Zarab mogao da se preda američkim vlastima možda i smrtna kazna koju su iranske vlasti izrekle njegovom partneru, biznismenu Babeku Zenkani.
„Zarab je otišao kada su Zenkanija osudili na smrt. Plašio se da će ga ubiti u Istanbulu pošto su ga pokrovitelji izdali mafiji. On nije mogao da otputuje u Evropu. Najverovatnije je stupio u kontakt sa Amerikancima. Nemoguće je zamisliti da Zarab nije znao da će ga FBI uhapsiti čim sleti u Majami, naravno, tamo su bili posrednici po liniji CIA–FBI“, prenosi portal reči bivšeg predsednika Partije pravde i razvoja Fevzija Izbarana.
Taj političar je, takođe, naveo da će, najverovatnije, američke vlasti zamoliti biznismena da ispriča sve što zna u zamenu za blažu kaznu i mogućnost da sačuva deo imovine.
Ako Zarab pristane na to, slučaj će dobiti međunarodne razmere, smatra „Monitor“.
