Turski predsednik je za proteklih 14 godina, koliko je na vlasti, prerastao iz jednog od najvećih ideoloških u jednog od najuspešnijih političara, dok građani Turske i dalje ne mogu da odgonetnu da li je opasan po naciju, navodi Dejvid Bler, autor članka za „Dejli telegraf“.
Prema pisanju autora, ponašanje Erdogana sve češće diže uzbunu među građanima jer niko više ne sme da se odvaži i uvredi „njegovo visočanstvo“.
Počevši od 2002. godine, kada je njegova Partija pravde i razvoja došla na vlast, Erdogan je uspeo da izbaci predstavnike vojske iz politike, što je Turska sa oduševljenjem dočekala.
Tokom tog vremena Erdogan je uspeo da ukloni sve faktore koji bi mogli da utiču na njegovo upravljanje zemljom što je dovelo do toga da mnogi građani i novinari završavaju u zatvorima.
Od nedavno, smatra autor teksta, Erdogan planira da uokviri svoj politički „manevar“ izmenama u Ustavu kako bi ispunio svoju ambiciju i osigurao vlast do 2023. godine kada će njegova zemlja slaviti 100 godina od uspostavljanja moderne Republike Turske.
Genocid nad Kurdima
Sredinom 2015. godine Turska je započela takozvanu antiterorističku operaciju protiv Radničke partije Kurdistana. Od tada Ankara vodi krupne borbe na jugoistoku zemlje gde mahom žive Kurdi, navodi „Dejli telegraf“.
Mnogi analitičari smatraju poteze turskih vlasti vojnim zločinom, pa čak i genocidom, dok brojne javne ličnosti, između ostalih i filozof i pisac Noam Čomski, osuđuju politiku Erdogana.
Štaviše, početkom ove godine hiljade naučnika širom sveta potpisalo je peticiju zahtevajući da Turska prekine vojnu operaciju protiv Kurda. Ankara je kao odgovor na tu peticiju pokrenula istragu, dok su naučnici optuživani za širenje mržnje i pozivanje na nasilje.
