Do tih dokumenata, tokom borbi za grad Šadadi na severu Sirije, došli su pripadnici kurdskih Odreda narodne samoodbrane, a potom ih predali novinarima RT koji su posetili taj region. Istom prilikom kurdski borci su zarobili i militante iz Turske, Saudijske Arabije i drugih država, koji su govorili novinarima o vezama DAEŠ–a i Turske.
U Tursku, ali ne kao turista
Zarobljeni turski militant svedoči o tome da većina islamista stupa u redove DAEŠ–a tako što bez problema prelazi granicu, jer ih ni turske vlasti ni graničari ne sprečavaju u tome.
„Moj komandant mi je rekao da bežim u Tursku ako budem ranjen“, govori zarobljeni islamista.
Kao potvrdu činjenice da islamisti bez ikakvih problema prelaze granicu Turske, kurdski borci su pokazali novinarima brojne pasoše militanata iz raznih država — Libije, Tunisa, Bahreina, Kazahstana.
Još jedan interesantan dokaz — fotografija militanata kojeg su zarobili kurdski borci. Na jednoj fotografiji su islamisti na ulicama Istanbula u svakodnevnoj odeći. Već na sledećoj fotografiji su isti ti ljudi, ali u Siriji, sa oružjem u rukama.
Kada stigne na teritoriju Sirije, prema rečima tih zarobljenika, islamista je obavezan da popuni „pristupnicu“ i formular gde unosi svoje podatke. Na primer, novinari RT su imali prilike da vide primerak takvog formulara jednog od militanata poreklom iz Uzbekistana, koji je u redove DAEŠ–a stigao sa ženom i dvoje dece.
Ideološka „obrada“
„Ideološka obrada“ u redovima DAEŠ–a počinje od samog detinjstva. U ruke kurdskih boraca, a potom i novinara RT dospeli su materijali koji su namenjeni školskim učiteljima DAEŠ–a. Militante proveravaju koliko su „podobni“, odnosno koliko znaju norme šerijata i da li kao takvi mogu da uče decu.
U tim „metodološkim smernicama“ postoji i pitanje poput: „Kako se odnositi prema čoveku koji daje hranu hrišćanima koji se nalaze zatočeni u sopstvenom domu?“ Ispravan odgovor glasi: „To je izdaja niskog stepena, s obzirom da taj čovek više voli svog druga nego Alaha.“
Postoji i pitanje: „Šta je to demokratija? Kakva kazna čeka čoveka koji sa simpatijama gleda na demokratiju?“
Interesantno je da se uz te dokumenta prilaže i atest za učiteljice, a poznavanje šerijata se meri u procentima. Pored svakog prezimena na spisku stoji komentar ili ocena: „Može se baviti obrazovanjem učenika“ ili „Poslati na dodatnu obuku“.
Kazne se mogu otkupiti
Još jedan paket dokumenata — lični dosijei zatvorenika i kažnjenih, kao i uplatnice kao potvrda da su krivci plaćali određene iznose za iskupljenja. Vrlo je indikativna sistematičnost i doslednost evidencije u kojoj se, na primer, vidi da su jednog mladića kaznili za ubistvo sopstvene tetke.
Posebna evidencija je posvećena spisku ljudi koji su plaćali kazne u ime svojih kažnjenih rođaka.
Čak ni civili lojalni DAEŠ–u ne mogu da žive spokojno pod vlašću militanata. Na primer, da bi se pojedinac preselio iz jednog regiona u drugi, neophodno je da podnese specijalni zahtev u „odeljenje unutrašnjih preseljenja“. Na papiru koji ima zaglavlje i pečate DAEŠ–a određeni muškarac piše da ne može da živi sam jer je star i moli dozvolu da se preseli u susedni region gde živi njegova kćerka sa svojom porodicom.
Jedan drugi čovek je napisao zahtev u kojem moli za dozvolu za preseljenje na svega tri dana, tokom kojih bi privremeno radio na naftnom nalazištu.