Do tih dokumenata, tokom borbi za grad Šadadi na severu Sirije, došli su pripadnici kurdskih Odreda narodne samoodbrane, a potom ih predali novinarima RT koji su posetili taj region. Istom prilikom kurdski borci su zarobili i militante iz Turske, Saudijske Arabije i drugih država, koji su govorili novinarima o vezama DAEŠ–a i Turske.
Iz Turske u Siriju — militanti
Zarobljeni turski militant svedoči o tome da većina islamista stupa u redove DAEŠ–a tako što bez problema prelazi granicu, jer ih ni turske vlasti ni graničari ne sprečavaju u tome.
„Kada sam prelazio granicu, bilo je oko 10 sati ujutru. Niko nas nije zaustavljao, bez problema smo prešli granicu“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, na granici se nalazi veliki broj turskih vojnika, ali oni ni na koji način ne ometaju kretanje onih koji prelaze granicu da bi se priključili teroristima.
„To je iz vojne perspektive važan region. Međutim, pri prelasku granice, niko nas u tome nije sprečavao“, objašnjava zarobljenik.
Prema njegovom mišljenju, to se dešava zato što Turska iskorišćava DAEŠ za svoje potrebe.
„Turska i DAEŠ imaju zajedničkog neprijatelja — kurdske Odrede narodne samoodbrane. Turska ne želi direktno da se meša u to, već hoće da se reši svog neprijatelja uz tuđu pomoć“, smatra zarobljeni islamista.
Kao potvrda činjenice da islamisti bez ikakvih problema prelaze granicu Turske, kurdski borci su pokazali novinarima brojne pasoše militanata iz raznih država — Libije, Tunisa, Bahreina, Kazahstana. Na snimcima RT se vidi da je u svim tim pasošima uredno potvrđen prelaz granice, odnosno izlazak iz Turske.
U zamenu za svoj pasoš, po ulasku u DAEŠ, novajlijama su davali propagandnu literaturu. Novinari RT, na primer, u „kancelariji“ militanata pronašli su knjigu „Kako voditi idealnu borbu protiv zločinačkog režima Asada“. Vrlo je indikativno i to što je takva „literatura“ izdata u Istambulu, dok izdavačka kuća čak ima i sopstveni profil na Fejsbuku.
Iz Sirije u Tursku — nafta
Zarobljeni islamista iz Turske rekao je da DAEŠ naftu prodaje Turskoj i to u tolikim količinama da to kao činjenica ne može biti nepoznato turskim vlastima.
„Trguje se naftom, to znam… Osim toga, Turci pomažu militantima DAEŠ–a i na druge načine, hranom ili drugom neophodnom robom. DAEŠ se nalazi pod embargom, nije im jednostavno dopremiti hranu. Osim toga, militantima pomažu i materijalno, oružjem, municijom. I sve to se radi otvoreno“, tvrdi turski militant.
Da se zaista radi o masovnoj i profesionalnoj eksploataciji i preradi nafte na teritoriji koju kontroliše DAEŠ govore i ovi dokumenti u koje su uvid imali novinari RT.
Između ostalih, zaplenjeni su i dokumenti i obrasci koji imaju ištampano zaglavlje „Odeljenja nafte i gasa Ministarstva prirodnih resursa DAEŠ–a“. Upravo ti papiri su dokaz o prodaji nafte, koja je železničkom cisternom isporučena januara 2016. godine.
Ako je verovati tim dokumentima, vozači su naftu kupovali od DAEŠ–a po ceni od 12 do 26 dolara za barel. Isporuke su se vršile na izvorištima Kabiba, Režura, Makhul i El Heir. Na primer, samo 23. januara sa naftnog polja Kabiba odvezeno je 383 barela nafte po ceni od 13 dolara za barel, što je ukupno 4.979 dolara.
Još jedan dokument — zvanično pismo o prijemu dva nova inženjera u radni odnos u „Odeljenje nafte i gasa DAEŠ–a“ u regionu El Baraka. U tom dokumentu se dosta podobrno piše o obavezama novajlija, pa je čak predviđena i obaveza popravke opreme oko izvorišta nakon avio–udara, kao i postavljanje novih naftovoda.
Ukupno u tom regionalnom odeljenju ima 17 zaposlenih, od čega je 5 brigadira i nekoliko radnika.
