Ruska i srpska vojska održaće u Srbiji zajedničke taktičke vojne vežbe, koje će „predstavljati simulaciju mirovne misije“. Prema najavama, u njima će učestvovati jedinice za specijalne namene Vazdušno-desantnih snaga Rusije i specijalne brigade vojske Srbije. Sa njima će, kako je najavio ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin, stići i čuveni general Šamanov.
General-pukovnik Vladimir Šamanov, komandant Vazdušno-desantne vojske Ruske Federacije i heroj Rusije, jedan je od najpoznatijih „desantnika“ u savremenoj Rusiji.
Upoređuju ga sa generalom Jermolovim, čuvenim vojskovođom koji se još u carskoj Rusiji proslavio u borbama u Kavkaskom ratu, početkom 19. veka. Takve podvige, kažu, ponovio je komandant Šamanov u borbi protiv terorista na Severnom Kavkazu, krajem devedesetih.
Prošao je „sito i rešeto“, bio je na mnogim vrućim tačkama za vreme bivšeg Sovjetskog Saveza i u savremenoj Rusiji — učestvovao je u rešavanju oružanih sukoba u Azerbejdžanu i Karabahu, Čečeniji i Dagestanu, a takođe i u Abhaziji. Proslavio se devedesetih godina, tokom Čečenskog rata (1996-1999). Bio je tada i teško ranjen.
Zvanje heroja Ruske Federacije dobio je 1999. godine. Svojevremeno su ga Rusi izabrali za jednog od najboljih vojskovođa sa Severnog Kavkaza svih vremena. Tako je stao rame uz rame sa legendarnim Suvarovim, Jermolovim, Bagrationom…
Bije ga glas da je nemilosrdan, okrutan i surov prema neprijatelju, dok on sebe naziva „sinom svoje otadžbine“ i „zaštitnikom domovine“.
Važi za čoveka jake volje, izuzetne snage, hrabrosti i energije. Kažu da je harizmatičan, principijelan i pravičan. Iskusni ratnik i dobar strateg. Beskompromisni borac za istinu i pravdu.
Nazivaju ga još i „rovovskim generalom“ — polovinu svog radnog vremena, po sopstvenom priznanju, proveo je u rovovima. Sa vojnicima.
Rođen je 15. februara 1957. godine u sibirskom gradu Barnaulu. Detinjstvo je proveo u Uzebkistanu. Rastao je uz majku — višestruku šampionku Altajskog kraja u nordijskom skijanju, atletici i biciklizmu. Od nje je, kaže, naučio „da nikad ne staje, da uvek ide napred, da čim osvoji jednu visinu, sebi zacrta i drugu“.
Da će biti „desantnik“ rešio je odmah po završetku osmoljetke, i to nakon što je u bioskopu odgledao sovjetski film „Oficiri“.
Završio je potom prestižnu višu Rjazansku vazdušno-desantnu školu, zatim Vojnu akademiju M.V. Frunze i Vojnu akademiju Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije.
Početkom dvehiljaditih Rusiji su bili potrebni jaki i autoritativni političari. Zemlja je bila na ivici kolapsa, pa je Šamanov, u januaru 2001. godine, imenovan na mesto gubernatora Uljanovske oblasti, ali se kasnije, ipak, vratio u vojnički stroj.
Između ostalog, radio je i kao savetnik ministra odbrane Sergeja Ivanova, da bi 2009. bio postavljen za komadanta Vazdušno-desantne vojske RF. Tri godine kasnije, dobio je čin general-pukovnika. Ruski oficiri i „desantniki“ pozdravili su „povratak generala u krilati stroj“.
„Uvek se kreći samo napred…“, njegov je životni moto. Služi Rusiji onako kako on smatra da treba — žustro, dinamično, aktivno. Srcem i dušom.
Oženjen je i ima dvoje dece, sina i ćerku. Za sebe kaže da nije surov i okrutan, kako mu se pripisuje, a istovremeno priznaje da je u njegovoj kući „žena komadant“.
Zapad ga je stavio na svoju crnu listu — protiv njega i još niza ruskih zvaničnika uvedene su sankcije zbog krize u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji. Kada su ga tim povodom novinari ironično pitali da li se sprema da ide u Sjedinjene Države, Šamanov je u svom maniru odgovorio:
„Ako vrhovni komadant izda naređenje — idem!“.
