Osam zemalja EU uputilo je prošle sedmice pismo Evropskoj komisiji, u kojem izražava protivljenje projektu „Severni tok 2“.
Predsednica Litvanije Dalja Gribauskajte potvrdila je da je ovaj dokument potpisan.
Pismo su potpisali premijeri Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Poljske, Slovačke, Rumunije, kao i predsednik Litvanije.
Istovremeno, savetnik premijera Rumunije Dan Suču saopštio je da je pismo potpisalo deset zemalja EU, uključujući Rumuniju.
Predstavnik pres-službe Evropske komisije u ponedeljak je potvrdio da je pismo dobijeno, ali nije saopštio nikakve detalje.
„’Nord strim 2‘ je primio k znanju novo pismo na adresu predsednika Evropske komisije. Slažemo se s tim da bezbednost energetskog snabdevanja ima ključni značaj ne samo za zemlje Centralne i Istočne Evrope već i za celu EU. Nažalost, pismo je zasnovano na nizu zabluda i neosnovanih tvrdnji“, saopštila je kompanija.
Prema mišljenju kompanije, novi gasovod će povećati bezbednost isporuka gasa za EU i ne predstavlja rizik za zemlje Centralne i Istočne Evrope koje „i dalje znatno zavise od jednog izvora energije“.
„Severni tok 2“ će isporučivati dodatne količine gasa koje mogu da reše problem smanjenja unutrašnje proizvodnje u EU.
„Kroz ’Severni tok 2‘ ove dodatne količine će biti isporučene neposredno i na najekonomičniji način na unutrašnje tržište EU“, navedeno je u saopštenju.
Kompanija navodi da energetsko snabdevanje Evropske unije nikada nije bilo diversifikovano kao danas, što opovrgava tvrdnje pojedinih zemalja EU o pretnjama bezbednosti isporučivanja i diversifikacije izvora gasa, isporučilaca i maršruta.
„Severni tok 2“ će doprineti razvoju konkurentnog unutrašnjeg energetskog tržišta.
Od obale Baltičkog mora u Nemačkoj oko jedne trećine gasa može da se transportuje do habova u Severozapadnoj Evropi. Dve trećine gasa će se upućivati prema Centralnoevropskom gasnom habu u Baumgartenu u Austriji.
Ovaj centar predstavlja idealnu mogućnost objedinjavanja isporučilaca i kupaca, i može da obradi velike tokove u pravcu zemalja Centralne, Istočne, Jugoistočne i Južne Evrope, omogućujući njihovim tržištima gasa nivo likvidnosti i konkurentnosti koji se može uporediti sa Severozapadnom Evropom.
Pored toga, izvršilac projekta ukazuje da će se novi gasovod iz Rusije graditi i eksploatisati u punom skladu sa zakonom.
„Projekat će napredovati u realizaciji samo na osnovu odobrenja i instrukcija kompetentnih organa zemalja čija jurisdikcija dotiče ’Severni tok 2‘. Ovaj proces je zasnovan na zakonodavstvu EU, nacionalnom zakonodavstvu i međunarodnim konvencijama“, piše u saopštenju.
Planirano je da se novi gasovod gradi uz „Severni tok 1“. Protiv projekta je Ukrajina, koja će u slučaju njegove realizacije izgubiti ulogu tranzitera ruskog gasa u Evropu.