Gabrijel je taj poziv uputio na nemačko–ruskom forumu u Berlinu. Nenad Radičević, dopisnik Politike iz Nemačke, za Sputnjik kaže da to nije prva Gabrijelova izjava na tu temu i u tom pravcu.
„On je od leta prošle godine javno počeo da zagovara pronalaženje načina da se, ako ne ukinu, ono bar ublaže sankcije Rusiji. Treba imati u vidu i da je Gabrijel neko ko i te kako zagovara izgradnju drugog kraka ’Severnog toka‘, što je nemačko–ruski projekat koji je trenutno na proveri i nailazi na velike kritike unutar EU, budući da je ’Južni tok onemogućen‘“, kaže Radičević.
Prema njegovim rečima, nemački ministar je krajem prošle i početkom ove godine prestao sa tom vrstom izjava, s obzirom na to da je zvanični Berlin na neki način osumnjičio zvaničnu Moskvu da pokušava da destabilizuje vlast kancelarke Merkel, tako što kroz svojevrstan informacioni rat „komeša“ situaciju po pitanju izbegličke krize.
„Ta Gabrijelova izjava je pokušaj da se spuste tenzije između dve zemalja i da dođe bar do ublažavanja sankcija koje, sasvim sigurno, ne odgovaraju nemačkoj privredi. Iako se izjava nemačkog ministra ne može tumačiti kao zvanični stav te zemlje, ona jeste svojevrsni probni balon kako za Nemačku, tako i za ostale članice EU koje se ne slažu sa idejom da se ukinu sankcije Rusiji“, objašnjava Radičević.
On ukazuje da sama kancelarka Merkel nikada tako nešto nije rekla, između ostalog i zbog toga što je upravo ona pregovarač po pitanju ukrajinske krize i u rešavanju problema situacije u Siriji. Ukoliko bi ona javno zagovarala ukidanje sankcija Rusiji, kaže Radičević, izgubila bi adut u pregovorima sa Moskvom.
Pored ukidanja sankcija Rusiji, Zigmar Gabrijel založio se i za ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, poput onog na kojem se radi sa Sjedinjenim Državama. Radičević kaže da bi takav sporazum pre svega odgovarao velikim, izvozno orijentisanim ekonomijama u EU.
„Gabrijel ističe da je reč o dugoročnom planu jer je svestan da u trenutnoj situaciji do tako nečega ne može da dođe. Čak i da nema tih tenzija na relaciji EU–Rusija, potrebno je puno usaglašavanja da bi došlo do realizacije takvog sporazuma, tim pre što vidimo da sporazum EU–SAD o slobodnoj trgovini ne ide tako glatko. Takav sporazum bi takođe imao i dugoročni uticaj na političku saglasnost između EU i Rusije, pa verujem da je to je za sada samo lista dobrih želja, jer u praksi vidimo nešto sasvim drugačije“, kaže Radičević.
Vladimir Bruter, ekspert Međunarodnog instituta za društveno–politička istraživanja iz Moskve, smatra da Gabrijel zalaganjem za promenu stave Evrope prema Moskvi želi i da pozove Rusiju da uloži napore kako bi on mogao da postavi pitanje o ukidanju sankcija na nivou EU.
„Ne znam kakve su šanse da realno dođe do ukidanja sankcija, to treba pitati EU. Ne razumem od čega je polazio Brisel kada je uveo te sankcije, kao ni zašto ih stalno produžava, niti šta bi mogao da bude razlog za njihovo ukidanje. EU stalno ponavlja da Rusija treba da implementira Minski sporazum, ali to je pre svega pitanje za Kijev i za Donbas. Da li u tom pogledu ima napretka EU će odlučiti u skladu sa sopstvenim tumačenjem situacije. Od Rusije tu ništa ne zavisi“, kaže Bruter za Sputnjik.
Bruter smatra da, iako je Gabrijel poznat kao pristalica normalizacije odnosa sa Rusijom, nema dovoljno uticaja da promeni zajednički stav EU. Kako kaže, produžavanje sankcija umnogome zavisi od toga da li će ovog leta biti održani izbori u Donbasu i da će EU, ukoliko do toga bude došlo, verovatno naći razlog za ukidanje sankcija.
I dok nemački ministar poziva EU da ukine sankcije Rusiji, zvanični Brisel, uoči obeležavanja dvogodišnjice prisajedinjenja Krima Rusiji, pozvao je zemlje–članice UN da razmotre mogućnost uvođenja sličnih sankcija prema Moskvi.
„Taj potez Brisela je očajnički pokušaj da se izvrši pritisak na Rusiju i da se dođe do nekog rezultata, budući da su svi svesni da aktuelne sankcije nisu postigle željeni rezultat — da Moskva promeni stav prema Krimu“, kaže za Sputnjik dopisnik Politike iz Berlina Nenad Radičević.
