Krulj ovako komentariše nezvanične informacije da su šefovi diplomatije zemalja-članica Evropske unije usaglasili pet principa u odnosima s Rusijom, među kojima je puno poštovanje Minskog sporazuma, ali i pružanje podrške civilnom društvu u Rusiji.
Ekonomski savetnik u vladi Srbije Vladimir Krulj kaže za Sputnjik da je ovakav potez očekivan.
„Očigledno je političko i ekonomsko partnerstvo između EU i Sjedinjenih Država, koje je građeno decenijama, u ovom trenutku mnogo je jače od ekonomske štete koju trpi evropska ekonomija zbog sankcija. Od 2014. godine do danas EU je na tržištima direktno izgubila preko 90 milijardi evra“, kaže Krulj.
Evropi se u poslednje vreme, pored glasova privrede, mogu čuti i politički zahtevi da se ukinu sankcije Rusiji, kaže Krulj i podseća da je i bivši francuski predsednik Sarkozi pozvao na ukidanje sankcija Rusiji, što može da se gleda kao politička izjava, odnosno uvod u naredene predsedničke izbore u Francuskoj. Takođe je sigurno da je pritisak poslovnih krugova u Francuskoj još veći nego politički, kaže on.
„Od sankcija nikada niko nije imao koristi. Kada ovo kažem, mislim na EU sa jedne i na Rusiju sa druge strane. Ono čemu se iskreno nadam je da će taj globalni trend koji utiče na sva tržišta, pa i u EU i Rusiji, a na koji bitno utiče činjenica da je usporen rast Kine, uzeti u obzir donosioci političke odluke u budućnosti, kako bi se, barem na toj strani omogućila maksimalna razmena, korist za privrednike, samim tim i za ekonomiju, ne samo EU, već i Rusije, a samim tim i SAD u nekoj perspektivi“, kaže Krulj.
Na pitanje da li Evropa jednoga dana ipak može da se oslobodi pritiska Vašingtona i gleda samo interes svojih građana, Krulj kaže da je pitanje da li Amerika može da se oslobodi pritiska iznutra.
„Ni Vašington nije imun na pritiske. Pogledajte kampanju za predsedničke izbore, Amerika je pod pritiskom svojih glasača. To pokazuju rezultati Sandersa i Trampa. S druge strane moramo da gledamo na svetsku ekonomiju koja je jedno veliko tržište, nemoguće je u bilo kojoj meri voditi politiku izolacionizma ili politiku koja je vezana samo za jedan interes, jer taj interes je odavno prekrio sve kontinente. Ako gledamo da na svetski ekonomski rast najviše utiče rast samo u jednoj zemlji, koja je pritom najveća, Kini, onda možemo da vidimo kako funkcioniše taj sistem spojenih sudova. Da bi se osigurao rast, nemoguće je ponašati se kao da će isključivo politički interes biti poštovan, barem ne u nekom periodu koji je dogledan“, kaže Krulj za Sputnjik.
Novinar „Pečata“ i dugogodišnji dopisnik iz Brisela, Filip Rodić, smatra da je produžetkom sankcija EU samo sledila odluku Bele kuće, pa ga ne čude ni poslednje odluke šefova diplomatija Unije i sam sastanak je dokaz da su sankcije problematične i da Evropa nema jasan jedinstven stav, kaže Rodić.
Mislim da je ipak počeo proces oslobađanja Evrope od pritisaka iz Vašingtona, kaže Rodić za Sputnjik.
„Taj prostor se polako stvara u Evropi, ali ne u EU, da tako kažem. U zemljama Evrope vidimo da jačaju pokreti koji se zalažu za emancipaciju Evrope u odnosu na institucije EU i u odnosu na Vašington. To su stranke ili ekstremne desnice ili levice koje su protiv sadašnjeg sistema, one dobijaju sve značajniju podršku u javnosti“, kaže Rodić.
On podseća da, od kada su uvedene, sankcije nisu imale nikakav politički efekat, već samo ekonomski koji više pogađa EU nego Rusiju koja se preusmerila na tržište BRIKS-a i radi na uspostavljanju sistema samodovoljnosti.
