Donald Tusk je nakon samita Evropske unije i Turske u Briselu izjavio da je talas ilegalne imigracije u Evropi završen. Predsednik Evropskog saveta hoće da kaže da je problem izbegličke krize rešen.
„Spasilac“ Evropske unije je Turska. Šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu je bio glavna zvezda samita EU i Turske u Briselu, gde je došao sa neočekivanim predlogom — njegova zemlja će da primi sve izbeglice, uključujući i one iz Sirije koje su prešle njenu teritoriju na putu ka Nemačkoj i skandinavskim zemljama, ukoliko se ispune njeni zahtevi. Ovaj predlog su u Briselu oduševljeno dočekali.
„Ovaj sporazum će promeniti stvari“, rekao je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, koji veruje da će se tako prekinuti lanac krijumčara i smanjiti pritisak na Atinu, koja je suočena sa humanitarnom katastrofom.
Francuski predsednik Fransoa Oland je pohvalio „važan potez“ Turske, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel zaključila da se „stvari kreću u dobrom pravcu“.
Ankara je rešila da iskoristi nejedinstvo Evropske unije i preokrene situaciju u svoju korist. Njeni zahtevi će biti uslišeni, obećali su joj lideri unije koju je izbeglička kriza dovela na ivicu ambisa.
Turska je Evropskoj uniji uputila četiri zahteva — šest milijardi evra pomoći umesto tri, koliko je prethodno dogovoreno, da za svakog Sirijca koji joj Evropska unija vrati preuzme jednog od 2.700.000 Sirijaca koji se nalaze na njenoj teritoriji, da ukine vize njenim građanima do juna i otvori novih pet poglavlja u pregovorima o pristupanju Turske EU.
Samit u Briselu turske vlasti su prikazale kao prekretnicu u odnosima sa Evropskom unijom. Za predsednika Erdogana to je prilika da učvrsti vlast i uguši kritike unutar zemlje i van nje. Sporazum sa EU mu služi kako na unutrašnjem planu — integracija sa Evropskom unijom, iako iluzorna, predstavlja snažan mamac za tursku javnost, tako i na spoljnom, kao jednom od glavnih regionalnih aktera u sirijskoj krizi.
Nikada jasnije Evropska unija nije demonstrirala koliko malo drži do vrednosti čije poštovanje je uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Turska ne samo što je preduzela niz agresivnih poteza, od rušenja ruskog vojnog aviona iznad granice sa Sirijom do bombardovanja kurdskih položaja u ovoj zemlji, već je u vojnoj kampanji protiv kurdskih pobunjenika u svojoj zemlji sravnila sa zemljom gradove na jugo-istoku zemlje ne vodeći računa o civilnim žrtvama.
Erdoganove tajne službe su optužene za tajno naoružavanje pripadnika DAEŠ-a i pružanje logističke podrške na turskoj teritoriji. Evropska unija je zatvorila oči i pred obračunima turskog predsednika sa opozicijom u svojoj zemlji, gde su u toku čistke u pravosuđu i policiji onih koji se smatraju nelojalnim režimu. Poseban cinizam Erdogan je pokazao prošlog vikenda, kada je preuzeo glavni opozicioni list u zemlji „Zaman“ i pretvorio ga u provladino glasilo, u isto vreme kada su pregovori sa Evropskom unijom bili na vrhuncu.
Ovo potčinjavanje evropskih lidera Erdoganu britanski Gardijan je nazvao „odvratnim“.
„Što više Evropska unija insistira na tome da Turska jednog dana postane članica Evropske unije, time postaju jači igrači u Evropi koji žele da izađu iz zajednice“, navodi list.
Britanski premijer Dejvid Kameron je u Briselu rekao da njegova zemlja neće učestvovati u bilo kakvom zajedničkom sporazumu Evropske unije o azilantskoj politici.
Oko dogovora koji je postignut u Briselu tek sledi usaglašavanje, jer mnoge zemlje smatraju da je cena koju plaćaju Turskoj previsoka.
Mnoga pitanja koja se odnose na legalnost procedura i izvodljivost plana ostaju nejasna. Sa pravnog stanovišta je naročito problematična ideja da se izbeglice koje imaju pravo na azil vraćaju u Tursku. Većina zemalja je odbila da podrži ovaj predlog koji ruši osnovne postavke prava na azil, jednog od osnovnih ljudskih prava.
Evropska komisija je do sada ponavljala da će biti vraćeni samo ekonomski migranti, u februaru je čak osudila odluku Austrije da ustanovi kvote za azilante. Mađarski predsednik Viktor Orban, koji je zatvorio granice bodljikavom žicom, protivi se bilo kakvom sporazumu koji predviđa prihvatanje azilanata iz Turske.
Sporno je i pokretanje pregovora o pristupanju Turske Evropskoj uniji sa mrtve tačke, što podrazumeva pristanak Kipra, članice Evropske unije čiji je deo teritorije pod turskom okupacijom od 1974. godine. Kipar bi mogao da stavi veto na ovu odluku.
Zbog toga je sporazum sa Turskom odložen za deset dana. Evropskoj uniji, međutim, gori pod nogama. Zemlje koje imaju najveći interes od ovog sporazuma, Nemačka na prvom mestu, postaraće se da do njega dođe. U ulazak Turske u Evropsku uniju ionako niko ne veruje.
