„Super-utorak“, koji ove godine pada 1. marta, jedna je od odlučujućih etapa u američkoj predizbornoj kampanji, ali ne i presudna.
U jednom danu se glasa u dvanaest država za delegate koji će, zajedno sa delegatima iz drugih država, izabrati novog predsednika SAD na nacionalnoj konvenciji u julu.
Glasa se u južnjačkim državama, Albami, Arkanzasu, Džordžiji, Oklahomi, Tenesiju, Teksasu, Virdžiniji, i u nekoliko država na severoistoku zemlje, Masačusetsu, Minesoti i Vermontu.
Na strani republikanaca je pet kandidata, od kojih su glavni Donald Tramp, senator Floride Marko Rubio i senator Teksasa Ted Kruz.
U taboru demokrata se vodi okršaj između bivše državne sekretarke Hilari Klinton i senatora iz Vermonta, Bernija Sandersa.
Ko su favoriti?
Klintonovi tradicionalno dobro prolaze u konzervativnim južnjačkim sredinama — Bil Klinton je bio guverner Arkanzasa — pa je tako i ovaj put. Hilari vodi u deset od dvanaest država, pokazuju ankete.
Hilari je ispred Sandersa u deset od dvanaest država, pokazuju ankete.
Tramp ubedljivo vodi ispred ostalih kandidata u taboru republikanaca, osim u Teksasu u kome prednost ima Ted Kruz.
Hilari i Donald Tramp se nadaju da će da naprave odlučujući proboj, oslanjajući se na različite kategorije glasača. U igri su naročito manjine, Afroamerikanci i Latinoamerikanci koji u velikom broju naseljavaju jug SAD.
Za demokrate su odlučujući glasovi Afroamerikanaca, zbog čega je nova tema kampanje Hilari Klinton rušenje rasnih barijera. Prvi korak je suočavanje sa sistematskim rasizmom, kaže bivša državna sekretarka.
„Nije reč samo o problemima ekonomske nejednakosti, tu su i problemi rasne nejednakosti. Moramo to da kažemo glasno i jasno“, poručila je, ali za mnoge Afroamerikance to je samo otrcana politička fraza. Borci za građanska prava se sećaju da su u vreme dok je njen muž vodio SAD doneti zakoni o proširenju nadležnosti policije, koji su napunili zatvore crncima i produbili rasističku politiku.
Spajk Li za Bernija
Sanders, koji je svoju kampanju izgradio na kritici američke neoliberalne politike koja je dovela do ogromnih ekonomskih nejednakosti, dobio je podršku uticajnih afroameričkih umetnika i intelektualaca. Poslednji u nizu je Spajk Li, autor kultnih filmova, politički angažovan za prava Afroamerikanaca, koji se uključio u kampanju senatora sa sloganom preuzetim iz njegovog filma „Uradi pravu stvar“ (Do the right thing).
„Berni ne uzima pare od korporacija i kada uđe u Belu kuću uradiće pravu stvar“, poručuje Li u podršci „Berniju iz Bruklina“.
„Kako možemo da budemo sigurni? Berni je učestvovao u maršu na Vašington sa (Martinom Luterom) Kingom, bio je uhapšen u Čikagu na demonstracijama protiv segregacije u školama (…) Glasajte za Bernija, ne za milijardere“, poručuje slavni reditelj, misleći na biznismena Donalda Trampa, koji se obogatio na nekretninama.
Spajk Li podseća na početke Sandersove političke karijere u borbi za građanska prava, rame uz rame sa crnačkim liderima. Odgovarajući indirektno na kritike Hilari Klinton upućene Sandersu, da se suviše bavi ekonomijom i da zapostavlja pitanje rasne nejednakosti, Li citira Malkoma Iks, velikog borca protiv rasne segregacije, koji je rekao da kapitalizam i rasizam idu ruku pod ruku.
Tramp, koji je kampanju izgradio na antimigrantskoj politici, cilja na „tihu većinu“ belaca. Milijarder kaže da im iz Meksika šalju dilere droge i silovatelje i predlaže da se izgradi betonski zid koji bi platila ova susedna država. Na to su naročito osetljivi stanovnici Teksasa, od kojih su 40 odsto Latinoamerikanci. Druga država po broju stanovnika, iza Kalifornije, deli granicu sa Meksikom dugačku skoro tri hiljade kilometara, koja je delimično ograđena žicom.
U SAD živi oko 50 miliona Latinoamerikanaca, što je oko 20 odsto stanovnika. Mnogi godinama rade ilegalno, a oni koji imaju državljanstvo slabo glasaju, a kada glasaju, opredeljuju se za demokrate.
Rezultate „super-utorka“ Klintonova i Tramp dočekuju na Floridi, gde će 15. marta da bude održana ključna etapa izbora za predsedničke kandidate.
