To što je optužen da je ilegalno finansirao predsedničku kampanju 2012. godine ne remeti Sarkozijeve političke ambicije.
Nakon dvadeset meseci istrage, čiji je rezultat podizanje optužnice protiv članova njegove izborne kampanje, bivši predsednik se i sam našao pred sudijama.
Francuski zakon zabranjuje da sredstva uložena u predsedničku kampanju pređu 22,5 miliona evra za kandidata u drugom izbornom krugu. Deo sredstava uloženih u kampanju se vraća partijama iz državne kase (47 odsto za kandidate u drugom krugu). Privatne donacije su ograničene na 4.600 evra (sve što prelazi 150 evra ne sme da bude uručeno u gotovini). Donacije privatnih preduzeća ili besplatne usluge koje bi mogle da ponude kandidatima zabranjene su od 1995. godine.
Ovakav sistem je potpuno drugačiji od onog koji postoji u SAD, gde je često važnije ko ima više novca od toga ko ima kakve ideje. Tamo je svaka naredna kampanja skuplja od prethodne — Obamina je koštala više od milijardu dolara, baš kao i kampanja njegovog protivnika Mita Romnija. U trci za izbor kandidata na predsedničkim izborima ove godine republikanci su iz neograničenih privatnih donacija već skupili 267 miliona dolara (najmanje 23 preduzeća je dalo više od 100.000 dolara, uglavnom Džebu Bušu, sinu i bratu bivših predsednika), daleko ispred demokrata koji su dobili 17 miliona.
U Francuskoj je, međutim, jednakost među kandidatima jedan od principa njihove demokratije, kako novac ne bi određivao ko će biti budući predsednik.
Sarkozi nije ni prvi ni poslednji koji se o njega oglušio — Širaka su godinama pratili sudski procesi zbog pronevera vezanih za finansiranje kampanja.
Sume koje su potrošene u Sarkozijevoj kampanji bile su suviše značajne da bi se afera tek tako zataškala. Istraga je utvrdila da je prevara organizovana preko marketinške agencije „Bigmalion“, koju su vodili prijatelji jednog od vodećih ljudi Sarkozijeve desničarske partije, Unije za narodni pokret. Oni su u dogovoru sa njegovim izbornim timom pravili lažne fakture na kojima su troškovi za predizborne skupove smanjivani i prikazivani kao izdaci stranke.
Bivši francuski predsednik je tako umesto predviđenih 12 održao 44 mitinga od januara do maja 2012. godine, više od osam mesečno, u ogromnim salama, sa ekranima, osvetljenjem i ozvučenjem kao na rok koncertima, unoseći nešto od američke predizborne megalomanije u francuski politički život. Njegov protivnik Fransoa Oland održao je u istom periodu deset skupova. Samo jedan skup u organizaciji Sarkozijeve izborne ekipe, u Vilpentu blizu Pariza, koštao je 1,8 miliona evra. Troškovi čitave kampanje premašili su dozvoljene granice za 18,5 miliona evra.
Sarkozi tvrdi da nije znao, kao i njegov partijski drug i rival Žan-Fransoa Kope, čiji su prijatelji, vlasnici „Bigmaliona“, sada pred sudom.
Uprkos ogromnim sredstvima uloženim u kampanju, Sarkozi je izgubio i odlučio da se potpuno povuče iz političkog života.
„Da ponovo postanem šef partije? Pre bih se zamonašio“, rekao je tada novinarima. Pažnju na njega su obraćali još samo turisti i paparaci na jugu Francuske, kada bi im se ukazao u lateks šortsu, sa „rej ban“ naočarima, obliven znojem od maratonskog džoginga koji je spadao u njegove dnevne aktivnosti.
Miran život uz Karlu Bruni završio se kada je izbila afera Bigmalion. Negde u to vreme odlučio je da se ipak vrati u političku arenu. Njegovi protivnici smatraju da je ponovo postao šef partije da bi se lakše odbranio od optužbi — ne kao „bivši predsednik“, koji je za vreme mandata stekao mnogo neprijatelja među sudijama, već kao šef opozicije. Vratio se sa pričom da želi da spase razbijenu porodicu (UMP), promenio ime stranke u Republikanci, ali to nije bilo dovoljno da izbriše tragove skandala o izbornoj proneveri.
Glavna opoziciona stranka u Francuskoj se tako našla u situaciji da joj je na čelu jedan od osumnjičenih za aferu. Bivši premijer Fransoa Fijon, jedan od njegovih partijskih rivala, izneo je mišljenje koje ne bi osporio veliki broj stranačkih simpatizera: „Milioni evra pronevereni… Da li je to politika? Da li cilj opravdava sredstva? Smemo li da lažemo, varamo, proneverimo novac članova partije i simpatizera i da tvrdimo da predstavljamo Francusku i Francuze? Ne!“.
Podizanje optužnice ipak neće mnogo promeniti stvari — oni koji ga vole videće u tome politički linč, oni koji ga ne vole imaće još jedan razlog za to. Njegove šanse da se kandiduje na narednim predsedničkim izborima 2017. godine se, međutim, smanjuju. Veliki broj Francuza smatra da je njegovo vreme prošlo.
