Srbi sa Kosova nisu se šalili kad su najavili da će imati svog kandidata za predsednika Kosova. I ne samo to, nego će kandidat najverovatnije biti — žena!
Ministar za administraciju i lokalnu samoupravu u vladi Kosova Ljubomir Marić je već najavio da će Srbi pre imati svog kandidata za predsednika Kosova, nego što će podržati nekog drugog kandidata (Hašima Tačija), s obzirom da izbor kosovskog predsednika nije nikada bio predmet koalicionog sporazuma, čime je potvrdio pisanje Sputnjika od pre nekoliko dana.
I Albanci za srpskog kandidata?
Slavno Simić, predsednik liste Srpska, za Sputnjik je najavio da potencijalni srpski kandidat za predsednika, kako je rekao, južne srpske pokrajine Kosova i Metohije, ne mora da bude sa te liste. Nezvanično, Sputnjiku je iz drugih izvora rečeno da lista Srpska ima u planu tri kandidata i da su u pitanju žene. Simić, međutim, to nije ni potvrdio, ali ni demantovao za naš portal.
„Postoji ozbiljna ideja da jedan od kandidata za mesto predsednika Kosova bude i kandidat iz redova srpske zajednice. Kandidat iz albanske zajednice koji pretenduje na tu funkciju je, znamo svi, Hašim Tači, lider Demokratske partije Kosova (DPK), zbog čega srpska zajednica razmatra mogućnost da ima svog kandidata“, kaže on.
Prema ustavu Kosova predsednik se bira u parlamentu Kosova i to dvotrećinskom većinom, a svako ko uspe da prikupi 30 potpisa poslanika postaje kandidata za tu funkciju.
Simić kaže da lista Srpska očekuje da će za svog kandidata dobiti podršku od albanske zajednice, ali i od poslanika drugih manjinskih partija. Ko bi od albanskih partija podržao srpskog kandidata i ko bi taj kandidat bio, Simić nije precizno odgovorio.
„Na Kosovu vlada ozbiljna politička kriza, i nije baš pravo vreme za takvu podršku, ali očekujemo da naiđemo na podršku poslanika iz naše koalicije, ali i iz opozicionih albanskih partija. Sa svima imamo dobre odnose i kontakte i oni nas uvažavaju. Ako se želi pokazati da na Kosovu vlada demokratija i da je Kosovo demokratsko društvo, onda je neophodno da neko od albanskih poslanika i podrži takvu inicijativu. Ne očekujem da imamo 20 potpisa iz albanske zajednice, dovoljno je 10. Iz manjinskih zajednica 20 i verujem da ćemo tako doći do 30 potrebnih potpisa“, kaže Simić.
Simić nije želeo da komentariše spekulacije, prema kojima bi podršku srpskom kandidatu mogli da daju poslanici Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Demokratske partije Kosova (DPK), s obzirom da veliki deo Albanaca smatra da Tači nije najbolji izbor za predsednika Kosova, uključujući tu i poslanike iz njegove partije.
I na pitanje ko će biti kandidat Srpske liste ostali smo uskraćeni za odgovor, ali smo saznali da su u „opticaju“ tri imena osoba koje su se pokazale u svom radu i koje nisu na listi Srpske.
Beograd nije zainteresovan
„U narednih nekoliko dana imaćemo i definitvno ime našeg kandidata, posle čega ćemo i krenuti u prikupljanje potpisa poslanika. Na taj način pokušavamo i da napravimo neke preduslove da u budućnosti imamo makar jedno od predsedavajućih mesta (predsedništvo, parlament, vlada). To je na neki način probni balon“, objašnjava Simić dodajući da su Srbi u skupštini i u vladi Kosova sada zastupljeni kao potpredsednici, a cilj je da se ima predsedavajuće mesto u izvršnoj vlasti.
Ranđel Nojkić, predsednik „Srpskog pokreta otpora“ na Kosovu i Metohiji, ne veruje da će bilo ko podržati srpskog kandidata, s obzirom da su se manjinske zajednice na Kosovu već izjasnile da će podržati albanskog kandidata.
„Ukoliko pak i bude stvorena takva mogućnost mislim da će to biti samo pro forme. Tako će Srbi biti prisutni na sednici na kojoj će se glasati o predsedniku, ali neće glasati za Tačija. Sa druge strane, mislim da Beograd to mnogo ne zanima, s obzirom da takav kandidat nema nikakve šanse. U tom kontekstu nije ni potrebno da pitaju širu srpsku zajednicu za kandidata jer smatram da je to samo politička igra“, ubeđen je Nojkić.
Kandidat za predsednika Kosova prema ustavu može biti bilo ko ko je stariji od 35 godina i ko sakupi 30 potpisa poslanika. Jedan poslanik ne može da dâ potpis za dva kandidata. Da bi neko postao predsednik, potrebna mu je dvotrećinska većina glasova. Ako u prvom krugu kandidat ne dobije dovoljan broj glasova, ide se u drugi krug glasanja.
U drugom krugu glasanja takođe se odlučuje dvotrećinskom većinom. Ukoliko neki od kandidata ni tada ne dobije podršku ide se u treći krug glasanja u kojem je za izbor predsednika potrebna podrška 61 poslanika, u protivnom se raspisuju vanredni parlamentarni izbori.
Simić kaže i da su netačne tvrdnje da su predstavnici Srpske liste sa Albancima pregovarali da u zamenu za srpske glasove albanskom kandidatu dobiju ZSO. I Marić je izjavio da ZSO ne može da bude uslov, jer je ZSO neispunjena obaveza iz koalicionog sporazuma njihovih partnera.
Vladajuća većina na Kosovu namerava da pre 17. februara održi sednicu skupštine i izabere Hašima Tačija za predsednika Kosova.
Protiv Tačija je Tužilaštvo Republike Srbije podiglo optužnicu zbog ratnih zločina nad srpskim civilima, a da bi postao predsednik neophodni su mu i glasovi srpskih poslanika.