Neću biti premijer već predsednik Kosova!
Bivši pripadnik terorističke OVK, sada ministar spoljnih poslova samoproklamovane države Kosovo i lider Demokratske partije Kosova (DPK) Hašim Tači, ovih dana „lomi kolač“ oko dve stvari: da li će biti novi predsednik Kosova, ili će Kosovo uvesti u vanredne parlamentarne izbore, ako njegov koalicioni partner u Vladi ne održi obećanje i podrži ga za tu poziciju.
Da li će biti prvo ili drugo, znaće se više posle njegove poste Vašingtonu 19. januara.
U međuvremenu, njegovi koalicioni partneri u Vladi Kosova, Demokratski savez Kosova (DSK) Ise Mustafe, najavljuju da će odužati reč i dati mu podršku u parlamentu. Tako je bar izjavio Mustafa, aktuelni premijer Kosova.
Plan bi mogao lako, međutim, da se ne ostvari, jer se sa idejom da Tači bude prvi čovek Kosova ne slažu viđeniji poslanici Mustafine stranke, kao i kompletna albanska opozicija, uz objašnjenje da je Tači simbol nejedinstva na Kosovu. U to ime, albanski mediji naveliko spekulišu da neki poslanici Mustafine stranke u danima kada bude zakazana sednica za izbor predsednika, „neće biti u gradu“, pa zato neće ni moći da glasaju.
Inače, prema Ustavu Kosova, za izbor predsednika neophodno je da u prva dva kruga kandidat dobije najmanje 80 glasova, dok je u trećem krugu potrebna prosta većina od 61 poslanika. Ako i u trećoj rundi kandidat ne dobije potreban broj glasova, onda se automatski ide na vanredne parlamentarne izbore.
Rezervna opcija za Tačija, čiji je ratni nadimak „Zmija“, jesu, dakle, Srbi. Poslanici liste „Srpska“ još razmišljaju da li da ga podrže.
Da li Zmija zaista može da bude predsednik?
Priču o kojoj se samo šuškalo u novinarskim krugovim devedesetih, da na Kosovu i Albaniji postoje logori u koje se odvode oteti Srbi i gde im se vade organi i prodaju na ilegalnom tržištu, potvrdila je Karla del Ponte, glavna tužiteljka Haškog tribunala, posle odlaska sa ove dužnosti u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci“.
Dosije „Žuta kuća“ danas je ustaljen naziv u javnosti kada se govori o trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu tokom 1999. godine.
Da je taj „biznis“ bio u rukama Hašima Tačija i Dreničke grupe, u javnost je zvanično izneo poslanik Saveta Evrope Dik Marti 12. decembra 2010, kad je u izveštaju podnetom ovoj instituciji apostrofirao Hašima Tačija kao vođu mafijaške grupe.
Ovaj izveštaj je usvojen u UN, a Kosovu je naloženo da oformi Sud za specijalne zločine OVK počinjene u periodu 1998-1999. Sud je formiran samo na papiru.
Elem, Tači se smatra i jednim od osnivača terorističke OVK. Još 1993. osnovao je marksističko-lenjinističku organizaciju „Narodni pokret Kosova“, za koju se veruje da je osnovala Oslobodilačku vojsku Kosova.
Kao pripadnik takozvanog unutrašnjeg kruga OVK, bio je zadužen za obezbeđivanje finansijskih sredstava, nabavku oružja i organizaciju obuke. Tači je vojnu obuku prošao u Albaniji, posle čega je malo koji teroristički napad na Kosmetu prošao bez njega.
Poznat je i kao komandant samozvane Operativne zone OVK u Mališevu i kao član Dreničke grupe OVK, koju je osnovao Adem Jašari, a za koju se tvrdilo da je kontrolisala oko 15 odsto od ukupnih kriminalnih aktivnosti na Kosmetu devedesetih.
Grupa je učestvovala u krijumčarenju oružja, ukradenih automobila, nafte i cigareta, kao i prostituciji… Drenička grupa bila je u vezi sa albanskom, češkom i makedonskom mafijom, a Tačijeve veze sa mafijom učvršćene su rodbinskim odnosima posle udaje njegove sestre za Sejdija Bajrušija, jednog od poznatih vođa albanske mafije 1996. godine.
Onoliko koliko se zna, Tači je zajedno sa Dreničkom grupom odgovoran za ranjavanje pet i ubistva dva srpska policajca kod Glogovca 1995. godine. Godinu dana kasnije na dušu mu je stavljeno i ubistvo još jednog pripadnika srpske policije na putu Kosovska Mitrovica — Peć.
Idejni je tvorac i organizator bombaškog napada na kasarnu „Miloš Obilić“ i Srednjoškolski centar u Vučitrnu, gde su bili smešteni izbegli Srbi iz Kninske krajine. U julu 1997. godine Tači je osuđen u odsustvu u Okružnom sudu u Prištini na 10 godina zatvora zbog terorizma. U februaru 1998. godine za njim je izdata poternica, a pet godina kasnije je proširena optužbom za genocid.
Dakle, ako Amerika odobri njegovu kandidaturu za predsednika Kosova, da li će se optužba za genocid definitivno obesmisliti? I da li će Srbi, ako budu glasali za njega, amnestirati njegove zločine iz devedesetih nad svojim sunarodnicima?
