Da li je 28. novembar, inače nacionalni praznik Albanije Dan zastave, „dan D“ za Kosovo, s obzirom na najavljene proteste opozicije? Šta se zapravo krije iza prištinske drame?
Deo albanske, ali i srpske političke elite na Kosovu veruje da je ovo samo prvi čin drame koja tek predstoji na Kosovu. Glavnu ulogu prema njihovoj oceni, igra Hašim Tači, sadašnji ministar spoljnih poslova koji pretenduje da se iduće godine u januaru kandiduje za predsednika Kosova.
Tači je, tvrde izvori Sputnjika, napravio „dil“ sa opozicijom, kako bi imao dovoljan broj glasova kada se u parlamentu bude birao predsednik. Do tada, opozicija ima odrešene ruke da blokira rad Skupštine, protestuje i skreće pažnju međunarodne zajednice…
Zauzvrat, Tači im je obećao da će uz pomoć Amerike „pritisnuti“ Brisel kako bi se izmenile odredbe Briselskog sporazuma, koje se odnose na Zajednicu srpskih opština. U isto vreme, od Amerike je dobio zeleno sveto da preformuliše ime Suda za zločine OVK iz čijeg bi se naziva izbacila reč OVK, a ostao bi samo Sud za ratne zločine.
Na taj način Tači tako ubija dve muve — postao bi predsednik čime bi dobio moć da uradi gore navedeno, a ujedno bi sebe spasao potencijalne istrage, ali i od „političke smrti“, jer iako rejting njegove stranke raste, njegov kao lidera u narodu — pada.
Prištinski analitičar Dukađin Gorani, osim što smatra da su protesti opozicije opravdani odraz nezadovoljstva naroda, ne želi da komentariše potencijalnu umešanost Tačija u celu priču.
Gorani podseća da je sadašnja koaliciona vlada u Prištini nastala pod pritiskom Evrope kako bi potpisala dokumenta u Briselu, a ne kao odraz narodne volje, jer vladu nije formirala stranka koja je osvojila najviše glasova.
A kako će se stvari na Kosovu razvijati zavisiće od odluke Ustavnog suda Kosova o ZSO. Do tada, smatra Gorani, na Kosovu će trajati situacija „nezadovoljstva niskog intenziteta“, dakle, neće se razbuktavati. Odluka Ustavnog suda odlučiće, po njegovim rečima, da li će se na Kosovu nastavi veliki i ozbiljni problemi ili će se naći način da se sporazum izmeni.
„Opozicija neće pristati na bilo kakav rad parlamenta dok se ne povuku potpisi iz avgustovskih sporazuma, a to je tehnički nemoguće. Ako je tako i ako je nemoguće privoleti opoziciju da se vrati u parlament onda ostaju dve mogućnosti — ili vanredni izbori ili referendum o pitanjima o Zajednici srpskih opština i o demarkaciji granice sa Crnom Gorom“, kaže Gorani.
Uoči najavljenog protesta opozicije bezbednosne službe na Kosovu podigle su stepen pripravnosti na najviši nivo, a američka ambasada na Kosovu je izdala upozorenje svojim državljanima da tog dana izbegavaju izlazak na ulice jer može doći do „eskalacije sukoba“.
Pavle Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja, za Sputnjik kaže da je moguće da se na ovaj način samo kupuje vreme, ali i testira strpljenje međunarodne zajednice, uspevajući da se „na kašičicu“ dobije malo po malo onoga što se želi.
Komentarišući insinuacije da je Hašim Tači režiser cele ove albanske predstave čiji je konačni cilj potapanje ZSO i Specijalnog suda, naš sagovornik podseća da je njegova stranka (PDK) već bila podeljena u vreme glasanja za osnivanje Suda za zločine OVK i da je neizvesno da li će ona uopšte opstati u ovoj postavi.
„Verujem da su ta prestrojavanja na političkoj sceni poprilično moguća i da nije nemoguće da dođe do različitih koalicija i podrške, naravno posle izbora“, kaže on, dodajući da je moguće da se Tači kratkoročno gledano može naći na rubu „političke smrti“.
„Ako bi PDK otišao u opoziciju, njihovi članovi bili bi izloženi hapšenjima po više osnova — od ratnih zločina do korupcije i mislim da je to okidač da se po svaku cenu ostane u vlasti“, ocenjuje Dimitrijević, napominjući da bi na protestima 28. novembra opozicija mogla da pokuša i „crnogorski scenario“.
Šefovi opozicionih stranaka u parlamentu Kosova su predali peticiju protiv uspostavljanja Zajednice srpskih opština predsednici Atifeti Jahjagi, a uz nju će biti predani i potpisi više od 200.000 građana Kosova koji se protive uspostavljanju ZSO.
U međuvremenu, predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji zakazao je novu sednicu kosovskog parlamenta za 30. novembar. On je pozvao opoziciju da se vrati u Skupštinu i da ne razmišlja o nasilnim potezima kao što je bacanje suzavca, što se dešavalo poslednja gotovo tri meseca. On je istakao da demonstracije opozicije zakazane za 28. novembar nisu dobra ideja, kao i da nacionalni praznik ne treba koristiti u političke ciljeve.
Istraživanja govore da su žitelji Kosova zabrinuti zbog političke situacije, kao i da strahuju da ona može da preraste u građanski konflikt.
Nezavisni analitičari, komentarišući predstojeći protest opozicije u Prištini, ističu da ni jedna, ni druga strana u sukobu ne pokazuju znake popuštanja i da postoji rizik od sukoba širih razmera, u kojima može da bude i ljudskih žrtava. Takav scenario se već dogodio 2007. godine kada je na protestima pokreta „Samoopredeljenje“ u sukobu sa policijom dvoje ljudi izgubilo život.
